Ako žene ne obezbede više poziciju u prvoj deceniji svoje karijere, mogućnost da će to učiniti kasnije drastično se smanjuje. Dobro je poznato da žene imaju mnogo manje šanse da završe na rukovodećim pozicijama nego njihovi muški vršnjaci. Nesvesne pristrasnosti, tendencija da žene preuzmu veće odgovornosti za brigu o deci i direktna diskriminacija znače da žene i dalje drže samo 23% izvršnih pozicija i 29% pozicija višeg menadžera u svetu, uprkos tome što čine 40% radne snage. Ali nova istraživanja sugerišu da bi tajming takođe mogao da igra važnu ulogu u verovatnoći žena da će stignu do kancelarije na uglu. Žene koje imaju za cilj liderske uloge (definisane u ovoj studiji kao direktorke ili pozicije na nivou C) će ih najverovatnije obezbediti u prvih 10 godina svoje karijere. Nakon toga, njihove šanse imaju tendenciju da opadaju.
Pritisci sa kojima se žene suočavaju da imaju decu, u kombinaciji sa činjenicom da kada postanu majke često preuzimaju većinu brige o deci, znače da se mnoge žene osećaju prinuđenim da “trče sprint” na početku svoje karijere. Dok njihove muške kolege možda imaju luksuz vremena, za žene trka za liderskom pozicijom u firmi odmah počinje jer ih to stavlja u bolju poziciju da uzmu slobodno ili smanje svoje radno vreme kada postanu majke, bez straha od finansijskih poteškoća. Ovi sprintovi u karijeri se jasno pokazuju u podacima – žene koje stignu do liderstva imaju tendenciju da to urade brže od muškaraca. Ali sprint može uzeti ogroman danak čak i ženama koje dođu do vrha.
Sprint da bi se izbegla 'kazna za materinstvo'
Postoji ogroman pritisak na žene da dostignu određeni nivo karijere i finansijskog uspeha pre nego što postanu roditelji, kaže Karin Kimbrou, glavni ekonomista u LinkedInu, koja je sprovela istraživanje o desetogodišnjem periodu do liderstva. Kimbrou ovaj proces naziva „sprintom“ do liderstva, što znači da je manja verovatnoća da će žene koje ne napreduju na lestvici liderstva u prvih deset godina karijere uopšte doći do vrha. To prouzrokuje preopterećenje radom ili podnošenje ogromnih ličnih žrtava kako bi se popeli na nivo C tokom ove ključne decenije. Veliki deo ove hitnosti za sprintom – i iscrpljujućeg prekomernog rada koji uključuje – potiče od toga što žene moraju da se postaraju da im karijere ne potonu kada zasnuju porodicu. “Majčinska kazna” je fenomen u kom žene stagniraju u procesu kao što su unapređenje i plata kada im se deca rode (dok se, obrnuto, karijere muškaraca ubrzavaju nakon što postanu očevi). Ovaj efekat, kao i ogroman teret odgovornosti za negu koju žene preuzimaju prilično je primetan.
Prelazak u majčinstvo takođe utiče na to kako menadžeri vide svoje zaposlene. Žene koje su majke dobijaju ocene sposobnosti koje su u proseku 10% niže od onih koje nisu majke i šest puta je manje verovatno da će biti preporučene za zapošljavanje. I dok je 26% muškaraca unapređeno ili prebačeno na bolji posao u prvih pet godina roditeljstva, samo se za 13% žena može reći isto. „Postoji pristrasna percepcija trudnica i majki – da su manje posvećene, manje kompetentne i manje pouzdane,“ kaže Kristin Spadafor, gostujući predavač o strateškom liderstvu na Tuck School of Business, Dartmouth College, SAD. Ona kaže da se ove pristrasnosti uvlače u procene učinka, što može sprečiti žene da budu na prvom mestu nakon prve decenije njihove karijere. Pored toga, strukturna pitanja, kao što su nepostojanje plaćenog roditeljskog odsustva i nedostupna ili nepristupačna nega deteta, takođe „sprečavaju žene da napreduju nakon prvih 10 godina“. Kao rezultat toga, postoji mnogo veća verovatnoća da će žene raditi sa skraćenim radnim vremenom nego muškarci, suočavajući se sa nižim platama platama i beneficijama. Podaci iz 2019. pokazuju da je jaz toliko značajan da je samo 27,8% žena u Velikoj Britaniji zaposleno sa punim radnim vremenom tri godine nakon rođenja prvog deteta, u poređenju sa 90% muškaraca. Za ambiciozne žene, sprint da bi ovo izbegle kao i izbegavanje naknadnih efekata postaju najvažniji, što znači da žene idu punom snagom u trci do vrha, dok su muškarci hodaju.
Mentalni i emocionalni rezultat desetogodišnjeg sprinta
Žene koje uspeju da dođu do lidera u prvoj deceniji svoje karijere mogu osetiti olakšanje što su obezbedile višu ulogu, ali sa tim idu i određene posledice. Sa statistikama koje pokazuju da zaposlene žene obično češće dožive “burnout” od svojih muških kolega, stručnjaci smatraju ogromnim dankom sprinta u karijeri. „Postizanje što je više moguće u prvih 10 godina karijere može izazvati sagorevanje i stres za žene jer se fokusiraju na dobar rad, izgradnju dobre reputacije i napredovanje do liderskih uloga“, kaže Spadafor. Ovo može dovesti do toksične oluje fizičkog i socijalnog stresa, kao i mentalno-zdravstvenih problema koji mogu trajati godinama. I dok žene koje žele da se ostvare kao majke mogu iskusiti veoma visok nivo pritiska da se dokažu na poslu istraživanja pokazuju da su žene generalno često diskriminisane – čak i ako ne planiraju da imaju decu. To znači da poslodavci često donose odluke o zapošljavanju na osnovu toga da li misle da je kandidatkinja u „riziku“ da zatrudni.
Pošto je prosečna starost za prvo dete u Evropi oko 30 godina, logično je da bi se ova diskriminacija mogla intenzivirati u drugoj deceniji karijere većine žena. Spadafor ističe da je ovo samo jedna od mnogih predrasuda sa kojima se žene suočavaju kada je u pitanju borba za liderske uloge. U suštini, žene vode tekuću borbu; prinuđeni su da sprintuju strmom stazom od samog početka svog putovanja, a takođe se suočavaju sa preprekama čak i kada obezbede prva mesta. „Predrasude igraju ulogu u percepciji ženskog liderskog potencijala uopšte, čak i pre nego što počne da se smanjuje tokom vremena“, kaže ona.
„Žene se smatraju manje sposobnim i kompetentnim da vode od muškaraca one moraju više da se dokažu i postignu više pre nego što budu unapređene. To je iscrpljujuće.”. Ipak neke zemlje napreduju u pogledu izjednačavanja žena u trci za bolje pozicije u firmama gde su Švedska, SAD i Francuska prijavile najveći procenat žena na rukovodećim pozicijama. Ipak, čak i u ovim zemljama, put do liderstva ostaje relativno teži nakon 10 godina. Keli Šu, profesorka finansija na Jejl školi za menadžment, koja je nedavno vodila istraživanje o tome zašto se žene često procenjuju da imaju manje liderskih potencijala od njihovih muških kolega, tvrdi da je teret na kompanijama da rade bolje. „Mislim da je previše naglaska na tome šta žene treba da urade da bi sebi pomogle“, kaže ona. „Veliki deo diskusije se odnosi na to kako bi žene mogle da budu bolje ponašajući se kao muškarci, na primer agresivnim umrežavanjem sa nadređenima ili hvalisanjem svojim potencijalom za upravljanje.
Bilo bi dobro da diskusija bude usredsređena na to šta kompanije mogu da urade drugačije. Šu kaže da neki od načina na koje kompanije mogu da promene su načina na koji procenjuju potencijal zaposlenih za pozicije višeg nivoa, kao i da nude duže zaštićeno porodiljsko odsustvo, veću fleksibilnost oko radnog vremena i jaču podršku za brigu o deci. Ove mere ne samo da bi mogle da obezbede da više žena bude na rukovodećim pozicijama nakon 10 godina, već bi takođe imale efekat ublažavanja pritiska sa kojim se žene suočavaju u prvoj deceniji svoje karijere. Ali postoje i duboko ukorenjene predrasude koje se moraju pozabaviti. „Moramo da se odmaknemo od razmišljanja da ako neko žonglira sa gomilom obaveza van posla – kao što su mnoge žene – da su nekako manje 'posvećene' poslu, i da pređemo na način razmišljanja koji često ceni i prepoznaje da su ova životna iskustva ono što nas čini pažljivijim i efikasnijim saradnicima“.
izvor/foto:bbc.com
