Rast cena nekretnina i “najezda” stranih kupaca prete da dovedu do toga da građani Crne Gore i njihova deca sutra neće biti u mogućnosti da kupe stan u svojoj zemlji, smatra novinar RTCG koji se bavi tržištem nekretnina Nemanja Pavićević. Izvori Portala RTCG iz agencija za nekretnine kažu da od 10 poziva za kupovinu stana, osam dobiju od stranaca. Ističu da je sve manje Rusa i Ukrajinaca, a sve više Turaka, Nemaca, Francuza koji žele nekretninu u Crnoj Gori.
Prema poslednjim podacima Monstata, u septembru, cena prosečnog kvadrata stana u novogradnji na nivou Crne Gore iznosila je 1.647 eura, što je 300 eura više u odnosu na početak 2023.
“Postoji velika opasnost da ćemo vrlo brzo postati stranci svojoj državi, jer zbog geopolitičke situacije i zbog inflacije cene rastu i naši ljudi nisu u mogućnosti da kupuju nekretnine. To uglavnom rade stranci. Što se tiče stranaca, pored onih za koje znamo, Rusi, Turci, Ukrajinci, sve je više Nemaca, Francuza i Poljaka”, kaže Pavićević. On smatra da se padu ciena ne možemo nadati. “Kako će to biti u budućnosti, to niko ne zna, ali dok bude trajala inflacija, makar ja tako mislim, i ekonomske su zakonitosti takve, cene će da rastu”, smatra Pavićević.
Ocenjuje da je država trebalo da misli na svoje građane i da drugačije uredi tu oblast. “Dakle, ako već imamo najezdu stranaca, i ako cene rastu, ne možemo svi da plaćamo porez na promet tri odsto od prodajnog ugovora. Možda je njima trebalo staviti 50, 80 ili 100 odsto, tako da se na neki način zaštite naši ljudi”, smatra Pavićević. Boji se da se taj potez ne može retroaktivno izvesti, te da se već zakasnilo. “Moj je utisak da Crna Gora nestaje pred naletom krupnog kapitala”, ističe on.
Cene nakon Nove godine stagniraju
Izvršna direktorka agencije za nekretnine TipTop Dragana Kovačević-Nikčević za Portal RTCG kaže da je prosečna cena stana u Podgorici 1.800 eura po metru kvadratnom. “Najskuplji stan u nasoj ponudi se nudi po ceni od 2.400 eura po kvadratnom metru, dok najjeftiniji iznosi 1.450 eura. Sve zavisi od boja soba i veličine stana, nameštenosti kao i od naselja u kom se nalazi”, kaže ona za Portal.
Prema podacima Monstata, u 2023. godini na 632.083 stanovnika popisano je 365.139 stanova. To je oko 50.000 stanova više u odnosu na poslednji popis od 2011. godine (316.083). Tada je bilo i oko sedam hiljada manje stanovnika, a prosečni kvadrat stana koštao 1.307 eura.
Objašnjava da se u poslednjih tri do četiri meseca smanjio broj klijenata iz Rusije i Ukrajine, dok ih najčešće kontaktiraju državljani Turske, uglavnom zbog zakupa stanova i poslovnih prostora. Ni ona ne predviđa pad cena, ali ni rast. “Smatramo da će cene da stagniraju, jer je u protekloj godini zaista došlo do jednog velikog skoka u cenama, te da su one sada već dosta visoko”, kaže Kovačević-Nikčević.
“Nekada se novac vezao za zlatne poluge, za zlato. Danas to već nije slučaj. Danas, kako u Evropi, tako u čitavom svetu, imamo veće štampanje novca, što izaziva inflaciju. Ljudi u želji da zadrže vrednost novca kupuju nekretnine. Nekretnine i zlato, to je najbolja trgovina, tako da je to očekivano”, smatra Paviević.
Zakupnine stanova skoro udvostručene
Kada je reč o ceni mesečnog zakupa stanova i one su skoro udvostručene. “Garsonjere se kreću u rasponu od 200 do 400 eura, jednosobni stanovi od 400 eura do nekih 700 eura, dok su dvosobni stanovi od 600 eura do čak 1.000 eura na mesecnom nivou. Najjeftiniji stan za izdavanje u nasoj agenciji iznosi 200 eura, a radi se o garsonjeri u polusuterenu, dok se najskuplji luksnuzni stanovi kreću od 1.000 eura pa nadalje”, kaže direktorica agencije TipTop.
Pavićević objašnjava da to dovodi di zamene mesta, da se domaći klijent menja sa stranim. “Ranije su jednosobni stanovi bili po 100, 200, 300 ili 350 eura, sada su ti jednosobni stanovi od 500 do 700, 800 eura i naši ljudi to ne mogu da priušte, ali zato mogu stranci. Oni sada imaju primat, jer imaju novaca”, kaže on.
Ukoliko država ne reaguje, postoji opasnost od rasta broja beskućnika. “To je ono o čemu država u ovom trenutku čini mi se ne razmišlja, a sigurno da će to biti problem tek u narednoj godini. I u narednoj, i u svim narednim godinama. Videćemo da li će država uvesti neke intervencije u toj oblasti”, zaključio je Pavičević.
izvor:investitor.me
