Istraživanja

Stižemo li Evropu po ceni kvadrata stambenog prostora?

02. Nov 2021 1389

Često čujemo kako je Beograd u vrhu najskupljih gradova po ceni kvadratnog metra za stambeni prostor i kako našem glavnom gradu i pored konstantne izgradnje novih stambenih jedinica nedostaje novogradnje kako bi cene stanova pale. Stručnjaci iz oblasti građevine, prometa nepokretnosti kao i procenitelji daju svoja predviđanja o tome kako će budućnost stambenog prostora u Beogradu i Srbiji izgledati i koliko dugo još možemo da očekujemo porast cena i potražnje.

U isčekivanju izveštaja za 2021. godinu u ovom tekstu vam donosimo deo informacija objavljen u godišnjem izveštaju Deloitte o stambenom prostoru za izabrane zemlje u 2020. godini. Srbija se takođe nalazi u njemu. U izveštaju su analizirane: Austrija (AT), Belgija (BE), Bosna i Hercegovina (BA), Bugarska (BG), Hrvatska (HR), Češka (CZ), Danska (DK), Francuska (FR), Nemačka (DE), Mađarska (HU), Irska (IE), Izrael (IL), Italija (IT), Latvija (LV), Holandija (NL), Norveška (NO), Poljska (PL), Portugal (PT), Rumunia (RO), Srbija (RS), Slovačka (SK), Španija (ES) i Ujedinjeno Kraljevstvo (UK).

Izveštaj je radio internacionalni tim profesionalaca u izgradnji, posredovanju u prometu nepokretnosti i procenama i sadrži podatke sakupljene u Deloitte kancelarijama u obuhvaćenim zemljama.

Tržište stambenog prostora tokom pandemije

Nekoliko sektora privrede koji su najteže pogođeni pandemijom su turizam i ugostiteljstvo zbog različitih mera koje su vlade zemalja donosile kao meru za borbu protiv pandemije. Oporavak ovih grana u mnogome zavisi od stepena vakcinacije i spremnosti stanovništva da se vrati na “staru normalu”. Primećuje se takođe i veliki pritisak na modernizaciju mnogih evropskih ekonomija sa ciljem dugoročne održivosti čineći ih digitalizovanijim i zelenijim što neizbežno menja i mnoge aspekte stambenog prostora u budućnosti. Što se tiče tržišta stambenih nekretnina zabeleženo je nekoliko pojava koje su se mogle primetiti širom evropskih zemalja.

Na samom početku pandemije tokom marta i aprila 2020. godine svi radnici koji su mogli da rade od kuće počeli su rad od kuće. Ovo je rezultiralo oganičenom potrošnjom za određene vrste dobara i usluga i prema procenama doprinelo uštedi od čak 20% više prihoda nego tokom običnih meseci.

Takođe kao još jedan vidljiv uticaj odnosio se i na pripremu novih projekata za izgradnju i razvoj. Kako su mnoge države i i opštinske vlasti bile zatvorene potpuno ili radile sa smanjenim kapacitetom samo je ograničeni broj projekata prošao neophodne procese odobrenja. Ono što ohrabruje je sa se prema informacijama iz 2021. ova sutuacija poboljšala.

Sa stanovišta cena, pored opšte neizvesnosti u većini slučajeva stambena tržišta su doživela blagi porast. Mnoge zemlje izveštavaju o većoj potražnji za novim stanovima ubrzo nakon završetka najstrožih karantina. Ovaj trend se nastavlja i u ovoj godini kao i dalji porast cena.

Još jedan faktor koji doprinosi stabilnom rastu cena stanova je hipotekarno tržište. Tokom 2020. godine kamatne stope su smanjene i očekivanje je da će one ostati iste i tokom 2021. godine što dodatno podstiče potencijalne kupce da iskoriste priliku i investiraju u stambeno tržište ili reše svoj stambeni problem. Što se tržišta iznajmljivanja stanova tiče mnoge evropske metropole doživele su veliki rast ponude stanova koji su do tada iznajmljivani za kraće boravke, za dugoročna iznajmljivanja. Drugim rečima restrikcija u kretanjima i putovanjima doprinela je tome da stanovi koji su najviše namenjeni turistima preplave tržište dugoročnog izdavanja. Očekivanja u 2021. godini su porast cena iznajmljivanja.

Jedan od specifičnih pogleda na razvoj stambenog tržišta ostaje fokusiran na priuštivost sopstvenog stambenog prostora. Oko 64% zemalja očekuje u godinama post pandemije pogoršanje u ovom pogledu.

tržište stambenog prostora u Evropi

Broj pokrenutih projekata

Najveći broj stanova u novogradnji na 1.000 stanovnika u 2020. godini zabeležen je u Austriji (10,9 stanova na 1.000 stanovnika). Slede Rumunija i Poljska sa 7,5 i 5,9 iniciranih stanova na 1.000 stanovnika. Najmanji intenzitet novogradnje u pogledu započetih stanova zabeležen je u Latviji sa 1,2 pokrenuta stana na 1.000 stanovnika u 2020. godini. Slično, Bosna i Hercegovina i Ujedinjeno Kraljevstvo su imale manje od 2 pokrenuta stana na 1.000 stanovnika. Broj započetih stanova u Ujedinjenom Kraljevstvu može izgledati veoma visok u poređenju sa drugim zemljama, ali preračunavanje na 1.000 stanovnika iskrivljuje ovu meru zbog velike populacije. Bosna i Hercegovina, Letonija i Slovenija su najmanje zemlje koje učestvuju u publikaciji sa manje od 10.000 pokrenutih stanova tokom 2020.

Slično kao i u pogledu završenih stanova, najveći apsolutni broj započetih stanova je u Francuskoj (376.700), Nemačkoj (232.100) i Poljskoj (223.800). Istovremeno, ove tri su bile jedine zemlje sa preko 200.000 iniciranih stanova. Slično kao i u pogledu završenih stanova, najveći apsolutni broj započetih stanova je u Francuskoj (376.700), Nemačkoj (232.100) i Poljskoj (223.800). Istovremeno, ove tri su bile jedine zemlje sa preko 200.000 iniciranih stanova. Dvocifren pad intenziteta novog razvoja zabeležen je u Mađarskoj (-36%), Irskoj (-17%), Španiji (-17%) i Ujedinjenom Kraljevstvu (-16%). Broj novih projekata je takođe smanjen u Austriji, Belgiji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Francuskoj, Letoniji, Norveškoj, Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Sloveniji. S druge strane, samo sedam zemalja je prijavilo porast aktivnosti stambene izgradnje. Novozapočeti stanovi porasli su za 23% u Danska sa 17.000 na 21.000. Intenzivno ubrzanje se može videti i u Holandiji (+16%).

Prosečna cena transakcije novog stana u odabranim zemljama (EUR/m2), 2020.

tržište stambenog prostora u Evropi

tržište stambenog prostora u Evropi

Pristupačnost posedovanja sopstvenog stana prema prosečnim platama

Za procenu dostupnost sopstvenog stanovanja uzet je broj prosečnih bruto godišnjih plata potrebnih za kupovinu novog stana u svakoj zemlji površine 70 m2. Najviše prosečnih bruto plata na godišnjem nivou bilo je potrebno za kupovinu stana u Srbiji, 15.2 godine je potrebno da stanovnik Srbije radi za novi stan. Građani Izraela, Letonije, Slovenije, Mađarske i Hrvatske morali su da uštede između 8-10 prosečnih godišnjih plata da bi sebi priuštili novu nekretninu. Za novi stan u Poljskoj, Rumuniji, Bosni i Hercegovini, Ujedinjenom Kraljevstvu, Holandiji, Italiji i Nemačkoj, trebalo bi da se uštedi novac oko 6–8 godina. Veoma dobra pristupačnost sopstvenog stanovanja može se naći u Norveškoj, Bugarskoj, Portugalu i Belgiji. U ovim zemljama, standardizovani stan se može kupiti za oko 4-5 puta prosečnih godišnjih plata. Za poređenje, Irska se čini relativno pristupačnom sa 3,1 prosečne godišnje plate za kupovinu standardizovanog stana. Priuštivost, međutim, ostaje značajno pitanje u ovoj zemlji, jer pravila o hipotekarnim kreditima i neravnoteža između ponude i potražnje drže stambeno tržište napetim.

tržište stambenog prostora u Evropi

izvor/foto: deloitee.com/pixabay.com/wallpaperbetter.com

2022. Sva prava zadržana. Imovina.rs
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.