Potražnja za nekretninama u jadranskom delu Hrvatske i Zagrebu raste od 2019. godine a u glavnom gradu na godišnjem nivou proda najviše nekretnina. Pre tri godine bila je zabeležena rekordna turističku sezonu, pa je zarađeni novac velikim delom investiran u kuće, stanove, apartmane i poslovne prostore, što je povećalo potražnju i podignulo cene. Drugi okidač bila je pandemija. U nesigurnim vremenima investitori se odlučuju za manje rizična ulaganja, a kupovina nekretnine to jeste u odnosu na pokretanje pokretanje vlastitog biznisa ili trgovinu akcijama. Na kraju sa inflacijom poskupele su cene energenata, građevinski materijal i oprema kao i cena rada. Na sve to i došlo je do nestašice građevinskih radnika svih struka. Sve je to bitno uticalo na cene stanova, kuća, apartmana, poslovnih prostora...
Nedostatak građevinskih parcela
Najviše su poskupele novogradnje. Za njima vlada najveća potražnja, a u primorskim gradovima poput Splita, gde je malo raspoloživoga građevinskog zemljišta, gradilišta novih višespratnica su prava retkost. Zato se cene novih stanova u Splitu, čak i u njegovom predgrađu, kreću oko tri hiljade eura, što niko pre nekoliko godina nije mogao ni da zamisli, tačnije stan se mogao kupiti po ceni manjoj od dve hiljade eura, ali je takva nekretnina obično zahtevala adaptaciju, što često kada se saberu svi troškovi i uložene vreme dođe na isto. Stanovi na Rivi, u Palači, na Mejama, novogradnje na Zenti..., često koštaju po pet hiljada eura po metru kvadratnom pa čak i više.
U Strožancu, Kaštelima i Solinu, u prvom prstenu oko Splita u kojem stanovnici iz susednih opština gravitiraju zbog posla ili škole, cena stanova su nešto iznad dve hiljade eura, naravno, u zavisnosti od lokacije, starosti i kvaliteta gradnje. U poslednje vreme se stanovi najviše kupuju u Strožancu, jer je smešten nedaleko od mora i najbliži je centru Splita, pa se tamo i najviše gradi. U opštini Podstrana, stanovi se mogu koristiti i u turističke svrhe i kao takvi i izdavati.
Graditeljski bum u Solinu koji se dogodio unazad desetak godina posustaje zbog manjka parcela za novogradnje, a u Kaštelima se investitori većinom odlučuju za gradnju porodičnih kuća. Tako je i u Kučinama, Mravincima, Dicmu i Dugopolju... U Zagori, samo tridesetak kilometara ili četrdeset minuta vožnje od Splita, cene stanova u novogradnjama su u proseku upola manje. U Sinju se stan u novogradnji može kupiti već za 1300 eura po metru kvadratnom. Tamo gde nema velikog turizma pa nekretnine služe isključivo za stanovanje ili najam na mesečnom nivou, cene su logično kudikamo manje.
Najskuplje novogradnje u Zagrebu, baš kao i u Splitu, koštaju i do pet hiljada eura po kvadratu. Prosečna cena stana u Zagrebu nešto je niža od tri hiljade eura. Na boljim gradskim lokacijama, poput Trešnjevke, kupac će za stan morati da izdvoji više od tri hiljade eura po metru kvadratnom. Zbog potresa koji je znatno oštetio nekretnine u centru grada, kupci preferiraju novogradnje, a čak je i faktor dobre povezanosti javnim prevozom, u prvom redu tramvajem, pred tom činjenicom pao u drugi plan.
Zlatni kvadrat u Opatiji
Što se Dubrovnika, najpoznatijega grada u Hrvatskoj tiče, kako se poslednjih godina turizam na krajnjem jugu smanjio u odnosu na najbolje godine, tako ni cena kvadrata ne raste više onim tempom kojim je to bilo pre, ali je i dalje Dubrovnik među, što se kuća, stanova, apartmana i poslovnih prostora tiče, najskupljim Hrvatskim destinacijama. Prvenstveno zbog toga jer ga vole kupci iz drugih zemalja.
Na Lapadu ćete tako platiti metar kvadratni i više od 3.500 eura, a u Starom gradu, među zidinama, i 6.000 eura po kvadratu. Uz Opatiju, Rovinj i Split, Dubrovnik je rekorder što se vrednosti nekretnina tiče. Kad smo već kod basnoslovnih cifri, cena zlatnoga kvadrata u Opatiji zna dostizati i do 10.000 eura po kvadratu.
U pasivnim delovima Hrvatske potpuno je druga priča. Na gotovo pustom Žumberku te na potresom stradalim područjima Banovine i Korduna, kuće i stanove se uopšte ne prometuju, čak se ne mogu ni pokloniti. U istočnim delovima Slavonije kuće s imanjima prodaju se za vrednost boljeg automobila: po četrdeset, pedeset hiljada eura, a ista je situacija i u Gorskom kotaru, gde se život u nekim selima i malim mestima gotovo potpuno ugasio.
Slično je i u Lici. Nije problem pronaći kuću i imanje oko nje u pristojnom stanju za pedesetak ili nešto više hiljada eura, no često je problem nesređena dokumentacija koja prati nekretninu, pa ako ste spremni kupiti mačku u džaku, imate priliku za mali novac doći do velikih poseda.
Nešto je bolja situacija u Dalmatinskoj zagori, i to upravo u onim mestima koja su zbog dobrih saobraćajnica odlično povezana s gradovima na obali, pa se perspektivne sredine poput Dugopolja, Dicma, Brnaza, Zagvozda i delova Imotske krajine, koji zahvaljujući tunelu kroz Biokovo imaju vezu s primorjem, ne mogu porediti sa skoro potpuno napuštenom Kaštelanskom zagorom ili područjima oko Drniša i Knina, prvo devastiranim ratom, a onda dokrajčenim migracijama u inostranstvo.
foto:pixabay.com/booking.com/wikipedia
