Potražnja za nekretninama u Sloveniji je i dalje veoma visoka. Prošle godine je prosečna cena polovnog stana u Ljubljani prvi put premašila 2.900 evra po kvadratu. Cene nekretnina nisu se stabilizovale tokom epidemije, bile su više skoro u celoj zemlji, a izgleda da se tržište neće tako brzo smiriti. Nesklad koji se u Sloveniji pojavljuje u poslednjoj deceniji je hronična nestašica stambenih nekretnina. Skupe natstandardne novogradnje u Ljubljani i turističkim destinacijama uglavnom kupuju stranci ili imućniji građani kao investiciju. Mnogi ljudi žive u začaranom krugu plaćanja visokih kirija i životnih troškova ili otplate skoro doživotnog stambenog kredita. Neki su tokom epidemije ostali bez krova nad glavom zbog gubitka posla.
Zakup stanova i dalje u porastu
Zakupa stana od 80 kvadrata po ceni od 800 evra, koje će plaćati stanovnici nedavno otvorenog ljubljanskog naselja Novo Brdo, mnogima se čini veoma pristupačnim. Ali pitanje je koliko je to povoljno uz prosečnu slovenačku neto platu od nešto više od 1.200 evra. Širom Slovenije vlada hronična nestašica stambenih nekretnina, što je takođe jedan od razloga (naduvanih) cena stambenih jedinica. Stambene nekretnine su u drugom kvartalu ove godine u proseku bile skuplje za 4,5 odsto nego u prvom kvartalu, najviše od drugog kvartala 2011. godine, prenosi Surs. Rekordno je bio i broj prodaje polovnih nekretnina, pri čemu je prodaja novih nekretnina najniža od drugog kvartala 2020. godine. S obzirom na to da u Sloveniji nedostaje najmanje 10.000 iznajmljenih stanova, a krajem oktobra poslanici u Narodnoj skupštini nisu obezbedili dovoljno glasova za zakon o podsticanju izgradnje javnih iznajmljenih stanova, koji predviđa (već pomenuto) 10.000 stanova do 2029. godine.
Zanimljivo za kupovinu Nova Gorica, Maribor, Ajdovščina
Agent za nekretnine Zoran Đukić procenjuje da u Ljubljani trenutno nedostaje oko 5.000 stanova po ceni od 3.000 evra po kvadratu. Potražnja za nekretninama je nepodnošljiva, ponuda je preniska. Nalazimo se u poziciji akumulirane potražnje od 2008. godine, što je jedanaest godina,dodao je on. Dok država obećava da će do 2026. godine obezbediti oko 5.000 stambenih objekata, Geodetska uprava (GURS) objavila je podatak da je prošle godine prosečna cena polovnog stana u Ljubljani prvi put premašila 2.900 evra po kvadratu. Na nivou cele zemlje se približio granici od 2.000 evra po kvadratu a ove godine je ipremašio. U Kopru i Portorožu cene nekretnina su nepodnošljivo visoke. Međutim, ipak se isplati kupovati za meštane u Novoj Gorici, gde su cene oko 2.000 evra po kvadratu, iu Mariboru i Ajdovščini, gde su cene obećavajuće i možese očekivati povraćaj ulaganja,kaže Đukić. Potražnja premašuje ponudu uglavnom u urbanim centrima i turističkim područjima. Grad u Sloveniji sa najvišom cenom nekretnina navodi Ljubljanu i okolinu (Lavrica, Škofljica, Brezovica, Grosuplje, Domžale, Trzin, Mengeš i Medvode) i Kranj. U Kranjskoj Gori i na Bledu cene nekretnina u poslednje vreme su čak i premašile cene u primorju.
Luksuzni kvart Šelenburg sa 20 odsto višim cenama
Indirektan i istovremeno direktan uticaj koji osećamo ogleda se u rastu cena građevinskog materijala. Tako smo bili primorani na stalna prilagođavanja cena,priznaje Renata Zadravec iz kompanije Reitenburg, koja u Ljubljani gradi luksuzni kvart Shellenburg sa dve zgrade: Pallais (sa 110 stambenih jedinica) i nešto manjom vilom sa 14 ekskluzivnih stanova, kako su pisali na njihovu veb stranicu. Od početka prodaje prinuđeni su da tromesečno povećavaju cene stanova, što znači da su od početka izgradnje poskupeli za 15 do 20 odsto. Cene stanova se tako kreću između 5.251 evra i 8.195 evra po kvadratu. Do sada je prodata trećina stanova, “kupci i potencijalni kupci su gotovo isključivo slovenački državljani”, kaže sagovornik.
Kada će cene usporiti?
Pitanje je jednostavnije od odgovora. Aleš Perovšek iz Gursa smatra da se pad cena nekretnina ne može očekivati sve dok zalihe neprodatih novih stanova ponovo ne počnu da se gomilaju. Kako je i dalje prisutna ubrzana izgradnja ne očekuje se da do toga uskoro dođe. Očekuje se veći broj stanova na tržištu u naredne dve godine. Zoran Đukić agent za nekretnine rešenje vidi u ciljanoj izgradnji na obodu Ljubljane sa prosečnom cenom 2.000 evra po metru kvadratnom za stanove standardne gradnje. Prema njegovoj proceni na ovaj način bi moglo da se izgradi i proda 2.000 stanova.
Novo naselje u Ljubljani Novo Brdo sa skoro 500 stanova za iznajmljivanje
Stambeni fond Republike Slovenije otvorio je krajem oktobra novo stambeno naselje u Ljubljani pod nazivom Novo Brdo sa 498 stambenih jedinica. Kvadratura stanova je od 35 do maksimalno 80 kvadrata. Cena će biti oko osam evra po kvadratu. Čini se da će do 2025. godine biti izgrađeno 1.118 javnih stanova za iznajmljivanje, od čega je 88 servisnih stanova za stare u Mariboru, Ljubljani, Kopru, Novom mestu, Jesenicama, Kranju, Lukovici, Novoj Gorici i Lendavi.
Zašto su cene nekretnina uopšte porasle?
Postoji nekoliko razloga. Pored stalno pominjanog poskupljenja građevinskog materijala – čelik i metalni proizvodi poskupeli su za 40 do 50 odsto, armirani beton za 20 odsto, proizvodi od cigle, keramike, kamena i cementa u proseku za 30 odsto jedan od razloga je i ograničena ponuda novih stanova. Trenutne cene nekretnina su odraz politike centralne banke i fiskalne politike, pošto su kamatne stope na rekordnim ili istorijski niskim nivoima, mnogo je novca u opticaju, a samim tim i likvidnosti, koju stvaraju i centralne banke i zemlje sa različitim podsticajnim politikama. Tu su i ušteđevine stanovništva je je tokom epidemije čitav niz usluga bio nedostupan ili veoma ograničen, turistička putovanja su obustavljena, a ljudi su morali da preusmere sav taj novac negde. Tako su renovirali stanove, gradili kuće, kupovali kuće za odmor. Sve ovo je rezultat visokih cena nekretnina.
Država nije zaštitila stanare
Još jedna nepovoljna okolnost pojavila se tokom epidemije. Uprkos zakonu, država nije zaštitila stanare. Dakle, ako ste kupac nekretnine sa kreditom, mogli ste da dobijete odlaganje plaćanja na šest meseci, ali niko nije pitao stanare zašto ne mogu da plate zakupninu ako su, na primer, ostali bez posla ili imaju problema sa plaćanjem iznajmljivanje. Takođe došlo je u nekim slučajevima i do povećanja kirije. U Pravnom SOS-u potvrđeno je da su im se tokom epidemije, u nekoliko slučajeva, obraćali stanari koji su gotovo preko noći ostali bez iznajmljenog stana jer nisu pristali na toliko puta uvećanu kiriju, a nisu imali potpisan ugovor o zakupu koji bi štitio njihova prava. Umesto zajedničkog dogovora za pronalaženje rešenja za složene situacije, arogancija stanara ili samovolja stanodavaca je često kriva za priče koje se završavaju na sudu.
foto:pixabay.com/booking.com
