U drugom tromesečju cene starogradnje porasle su 12,8 odsto što je nešto više nego što je poskupela novogradnja (8,3 odsto). Zanimljivo je da cene, mada usporeno, ipak rastu, iako se u prvoj polovini godine smanjuje broj prodatih stanova. Nakon međugodišnjeg pada od 15 odsto u prvom tromesečju, u drugom je pad kupoprodaja na godišnjem nivou smanjen za čak 21,3 odsto.
Najveći pad prometa stanova zabeležen je u Beogradu, za 24,6 odsto međugodišnje, nakon smanjenja od 16,6 odsto u prva tri meseca ove godine. „Trendovi u vezi s padom aktivnosti na tržištu stanova uz nastavak rasta cena, po svemu sudeći, posledica su pada kreditiranja usled rasta kamatnih stopa, a koji je izvesno doveo do pada ponude.
S druge strane, tražnja za stanovima, iako je po svoj prilici takođe smanjena, nije opala u meri u kojoj bi za posledicu imala eventualan pad cena. U prilog prethodnom govori zabeležen pad broja stanova kupljenih uz kreditno finansiranje koji traje tokom prethodnih šest tromesečja, a koji je u drugom kvartalu 2023. iznosio čak 53,7 odsto međugodišnje. I udeo stanova kupljenih uz kredit je stoga opao na 16 odsto u drugom tromesečju 2023. dok je pre dve godine činio oko trećinu svih ugovora o prometu stanova“, navodi se u izveštaju RGZ.
Vrednost tržišta nekretnina od aprila do juna iznosila je 1,7 milijardi evra i to je pad od 13 odsto u odnosu na isti kvartal prošle godine. Polovina prometa drugog tromesečja obavljena je u Beogradu, 871 miliona evra. Od tih 1,7 milijardi evra, 58 odsto odnosilo se na promet stanova, a ostatak se odnosio na kuće, građevinsko i poljoprivredno zemljište, poslovni prostor i ostale nekretnine. Stručnjak za tržište nekretnina i ovlašćeni procenitelj Kaća Lazarević ističe da je tržište od decembra prošle godine u ozbiljnoj stagnaciji i blagom padu cena starogradnje, dok novogradnja stagnira, doduše na visokom nivou. „Promet nekretninama je usporen kao nikada. Kod notara ne mora da se zakazuje, nema gužvi. Kreditnih kupaca ima u neznatnom broju, a ostali su keš kupci. I oni sada pokušavaju da dobiju što bolji stan za svoj novac“, objašnjava ona dodajući da je tržište kuća potpuno stalo.
Navodi konkretan primer stana salonca od 150 kvadrata u užem centru Beograda koji je počeo da se oglašava na 400.000 evra, pa na 350.000, pa na 320.000, a prvu ponudu je dobio na 290.000 evra. „Tržište je u ozbiljnoj krizi. Ljudi vagaju da li da kupe stan ili ne, a pojavljuju se i alternative. Za one sa novcem koji kupuju investicione nekretnine, otvara se mogućnost kupovine stana u Rijeci, Rovinju, Trstu…“, napominje ona.
Donedavno je tržište bilo takvo da je „kralj onaj ko ima stan za prodaju“, a danas je „kralj onaj ko ima kupca“. Jedan od ključnih faktora na usporavanje prometa nekretnina su kamatne stope na kredite, ocenjuju stručnjaci.
