Početkom septembra 2021. godine Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu i nacionalna platforma Srbija stvara Vlade Republike Srbije, uz saradnju sa Udruženjem arhitekata Srbije raspisala je javni arhitektonsko-urbanistički konkurs za idejno rešenje rekonstruckije stare Ložionice, kod Mostarske petlje u Beogradu.
Povod za raspisivanje ovog konkursa je namera Vlade Republike Srbije da se realizuje projekat Kreativno-inovativnog multifunkcionalnog centra na specifičnom prostoru nekadašnje Okretnice, ložionice i vodotornja, kao jedan od strateških projekata podrške razvoju u oblasti inovacija i kreativnih industrija. Čuvanjem autentičnih ostaka nasleđa tehničke kulture, njihovim programskim oživljavanjem kao i dodatnim sadržajima koji treba da zadovolje kako aktuelne tako i buduće potrebe institucije IT i eUprave, formiraće se prvi specijalizovan Kreativno-inovativni multifunkcionalni centar u Srbiji. Okretnica, ložionica i vodotoranj u kompleksu nekadašnje Glavne železničke stanice predstavljaju kulturno dobro i uživaju status prethodne zaštite.
Prostor obuhvata nekadašnju okretnicu, ložionicu i vodotoranj “Železničke stanice Beograd“, neposredno uz Mostarsku petlju, sa ciljem očuvanja vrednosti kulturno-istorijskog nasleđa koje svedoči o razvoju železnice u Beogradu i Srbiji. U planskom smislu lokacija pripada Prostornom planu područja posebne namene za projekat stambenog naselja “Beograd na vodi”. Konkursni zadatak podrazumevao je realizaciju kreativno-inovacionog centra, koji će prema najavama služiti kao podrška razvoju u oblasti inovacija i takozvanih “kreativnih industrija”, kao i dodatnim sadržajima koji treba da zadovolje aktuelne i buduće potrebe državne Kancelarije za informacione tehnologije i eUpravu. Kreativno-inovativni hab „Ložionica“ planiran je kao objekat javne namene , dok će u manjem obimu imati komercijalni aspekt sa pratećim sadržajima.
Predmet konkursa podrazumevao je dve zone obuhvata: Zona 1 na kojoj je planiran Kreativno-inovativni multifunkcionalni centar koji uključuje rekonstrukciju objekta Ložionice i otvorenog prostora nekadašnje Okretnice uz dogradnju poslovnog aneksa, kao i Zona 2 koja će obuhvatiti rešenja sadržaja kulture vezanog za objekat Vodotornja. U okviru zone gradnje dozvoljena je gradnja jednog ili više objekata na parceli, kao i izgradnja podzemne garaže za potrebe novih sadžaja. U neposednom okruženju planirana je metro stanica na dubini od skoro 23 metara sa dva mezanina. Na prostoru okretnice planirana je otvorena površina (trg-plato) koja je konkursom zamišljena kao prostor okupljanja i aktiviranja korisnika i posetilaca, uz integrisanje svih prostornih elementa kreativno-inovativnog haba i budućeg poslovnog aneksa. Ukupna bruto površina kreativno–inovativnog haba „Ložionica“ (sa eventualnim dodavanjem galerije/etaže) ne treba da pređe bruto površinu od 4500m2. U okviru “Ložionice” od sadžaja planirani su radionice, kreativna labaratorija, eksperimentalni studio, prostori za prezentacije, istraživački centar, kao i komercijalni i ugostiteljski sadžaji. Poslovni aneks planiran je kao dogradnja od oko 9500m2, koja treba da se vizuelno i funkcionalno uklopi u istorijsko okruženje bez lokacijskog remećenja vizura. Od sadžaja u Aneksu treba da se nađu amfiteatar, sala za novinarske konferencije, prostori za obuke i prezentacije, kao i konferencijske sale, prostori za sastanke i administartivni blok. Vodotoranj je zamišljen pre svega kao izložbeni prostor, sa dodatnom funkcijom isticanja, vizuelne signalizacije i brendiranja multifunkcionalnog centra.
Objekat Ložionice građen je između 1925. i 1926. godine, po projektu inženjera Nikole Raičkovića, a sastojala se od velike polukružne hale za smeštaj i izvođenje parnih lokomotiva na kolosek, sa 31 mestom, okretnice i administrativne zgrade. Predratne „Jugoslovenske železnice“ imale su više od 3.000 parnih lokomotiva na svojoj teritoriji, a u voznom parku bilo je zastupljeno oko dvestotine različitih tipova lokomotiva. U okviru predmetnog prostora nalazi se i očuvan vodotoranj, koji je u vreme parnih lokomotiva imao veliki značaj za dopunu parnjača vodom. Današnji izgled vodotoranj je dobio nakon drugog svetskog rata, pošto je tokom ratnih dejstava značajno oštećen, pa 1945. godine rekonstruisan i ponovo priveden nameni.
Stručni žiri u sastavu: prof. Goran Vojvodić, Ana Ilić, Jovan Mitrović, Saša Begović i dr Snežana Vesnić, od ukupno 21 prijave izabrali je pet nagrađenih rešenja, tri nagrade i dva otkupa, među kojima je i pobedničko rešenje koje će pretvoriti nekadašnju železničku okretnicu u prostor za okupljanje IT zajednice, kreativaca i talenata, centar kreativnih industrija, digitalizacije i inovacija iosigurati da ovaj objekat postane obeležje i turistička destinacija Beograda.
Prva nagrada u iznosu od 28.000 dolara dodeljena je timu "AKVS arhitektura", koji čine Anđela Karabašević Sudžum, Vladislav Sudžum, Ana Petrović, Marija Matijević, Zoja Milić i saradnik Vuk Zlatković.
Druga nagrada u iznosu od 14.000 dolara dodeljena je autorima: Andreja Berić, Milena Vukmirović, Millie Punk, Srđan Miloradović, Boris Kunčer, kao i saradnicima: Aleksa Jovanović, Aleksandra Krstanović, Branka Partalo.
Treća nagrada u iznosu od 7.000 dolara dodeljena je autorskom timu: "Space Love Studio". Imena autora: Marija Blagojević, m.arh., Iva Bekić, m.arh. Članovi tima: Kristina Kovačević, m.arh., Luka Mišić, m.arh., Aleksa Bekić, m.arh.
izvor/foto:srbija stvara, dominante.co
