Tržište nepokretnosti u Srbiji se deli na regulisano, delimično regulisano i neregulisano tržište nepokretnosti. Prema poslednjem izveštaju RGZ o tržištu nepokretnosti, jasno se vidi da je delimično regulisan sistem tržišta nepokretnosti u konstantom rastu kako u broju transakcija na ovom tržištu tako i u vrednosti ostvarenog prometa. Ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u 2022. je iznosila rekordnih 7,5 milijardi evra, a trećina od tog iznosa, odnosno 2,5 milijardi evra, dolazi sa delimično regulisanog sistema tržišta nepokretnosti, pokazuju podaci RGZ.
- Broj ugovora zaključenih u okviru delimično regulisanog sistema tržišta u 2022. godini iznosio je 21.784 što predstavlja rast od 119 odsto u odnosu na 2019. godinu. Takođe, u slučaju kupovine direktno od investitora 80 odsto ukupne vrednosti prometovanih nepokretnosti dolazi sa delimično regulisanog tržišta - navodi se u izveštaju. Rezultati izveštaja, pokazuju da procenat kupovine stanova direktno od investitora na delimično regulisanom tržištu u odnosu na celokupno primarno tržište stanova u 2022. dostiže 71 odsto (sa 49 odsto u 2019.) u Srbiji a 84 odsto za Beograd (sa 51 odsto udela u 2019.). Poslovanje na uređenom tržištu podrazumeva svest učesnika u pogledu pravnog okvira i potencijalnih rizika u slučaju odstupanja od okvira. Regulisan sistem tržišta nepokretnosti je zakonski uređen način kupoprodaje nepokretnosti, u kojem se sve procedure odvijaju u skladu sa propisima. U ovom sistemu, sve nepokretnosti su upisane u katastar nepokretnosti, što omogućava pravnu sigurnost i zaštitu prava učesnika u trgovini. Zahtevi za upis u katastar za nepokretnosti koje se nalaze na regulisanom tržištu rešavaju se u zakonskom roku od 5 radnih dana.
Delimično regulisani sistem tržišta nepokretnosti obuhvata nepokretnosti koje nisu upisane u katastar nepokretnosti i koji je samo delimično regulisan zakonima i uredbama.
- U praksi, to znači da, iako postoje propisi koji uređuju određene aspekte, vrlo često proces utvrđivanja prava, proces registracije, proces zaštite učesnika na tržištu nepokretnosti, proces finansiranja od strane finansijskih institucija i dr. nisu u potpunosti regulisani. Najčešći razlozi su da dokumentacija nije podobna za upis u katastar nepokretnosti, odnosno nedostaje neki obavezni element za upis u katastar nepokretnosti u skladu sa važećim zakonom, dokumentacija nije predata za upis ili dokumentacija nastala prilikom utvrđivanja prava nije sprovodiva. U ovim slučajevima rokovi za rešavanje ne mogu biti precizno definisani jer nekretnine koje se nalaze na delimično regulisanom tržištu imaju veoma kompleksne i komplikovane procedure za utvrđivanje prava vlasništva- navodi se u izveštaju RGZ-a. Sa druge strane, neregulisan sistem tržišta nepokretnosti obuhvata nekretnine koje nisu izgrađene u skladu sa zakonskim propisima. Ove nepokretnosti nisu upisane u katastar i nalaze se van kontrole nadležnih institucija.
- Kupci su često izloženi riziku od prevare, jer su neinformisani o pravnom statusu nepokretnosti koju kupuju a RGZ nema podatke o transakcijama sa neregulisanog sistema tržišta nepokretnosti. Republički geodetski zavod će od sada izveštavati po ovim principima kako bi se lakše razumeli svi parametri i dešavanja na tržištu, u cilju njegovog boljeg razumevanja, uz nadu da će biti od velike pomoći za sve građane i privredu - zaključuju iz RGZ.
izvor:blic.rs
foto:facebook/euronews.com
