Vesti
Srbija

Trećina stanova u Srbiji prometovana uz rizik

12. Sep 2023 1.826

U prvoj polovini godine vrednost tržišta nepokretnosti Srbije iznosila je 3,3 mlrd EUR, saopštio je Republički geodetski zavod. Više od trećine, odnosno 34% od ukupne vrednosti prometovanih nekretnina ili 1,1 milijardi evra, ostvareno je na delimično regulisanom tržištu. O kakvom tržištu je zapravo reč i zašto stručnjaci upozoravaju da građani upuštanjem u trgovinu na njemu pruzimaju na sebe veliki rizik?

Na tom tržištu su novoizgrađene zgrade, nepokretnosti u izgradnji i one koje nisu nikad korišćene, odnosno one koje se kupuju od investitora. Reč je uglavnom o zgradama koje imaju građevinsku dozvolu, ali nemaju upotrebnu dozvolu, odnosno nisu upisane u katastar. Tako iz Republičkog geodetskog zavoda upozoravaju da kupovina na delimično regulisanom tržištu nosi brojne rizike čiji uzrok leži u tome da te nepokretnosti iz različitih razloga nisu upisane u katastar nepokretnosti. U zavodu navode da je vid zaštite kupaca i upis predbeležbe o kupoprodaji u Katastru nepokretnosti, na kojoj bi kupci trebalo da insistiraju. Oni napominju da to donosi dodatnu sigurnost i garanciju upisa prava vlasništva u katastar nepokretnosti, što ima za krajnji cilj smanjenje broja transakcija na delimično regulisanom tržištu. I advokati upozoravaju na rizike kupovine nekretnine koja nije upisana u katastar.

rizik kupovine

Koliki su rizici za kupca?

Čak 21.784 nekretnine koje su u Srbiji prodate tokom prošle godine nisu ispunjavale uslove da budu upisane u Katastar nepokretnosti. Taj broj je za 119% veći u odnosu na 2019. godinu. Od 7,5 mlrd EUR, koliko su vredeli svi stanovi, kuće i ostali objekti prometovani prošle godine, 2,2 milijardi su plaćene nekretnine koje nisu imale sve neophodne papire. To pokazuje statistika Republičkog geodetskog zavoda, koji prikuplja podatke na osnovu kupoprodajnih ugovora.

Promet nekretnina odvija se paralelno u tri sistema tržišta nepokretnosti - regulisanom, delimično regulisanom i neregulisanom. U regulisanom tržištu sve nepokretnosti su upisane u katastar, za razliku od delimično regulisanog tržišta koje je samo delimično regulisano zakonima i uredbama, dok neregulisani sistem obuhvata nekretnine koje nisu izgrađene u skladu sa zakonskim propisima kao ni sa pravnim okvirima koji regulišu tržište nepokretnosti, a koje nisu ni upisane u katastar. Kada je reč o delimično regulisanom tržištu, u praksi im za upis uglavnom nedostaje dokumentacija. Najčešće je reč o stanovima u izgradnji ili stanovima koji su otkupljivani za vreme državnih i javnih preduzeća osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.

Advokat Brane Krunić iz Subotice objašnjava da se to najčešće dešava kod stanova koji su otkupljivani za vreme državnih i javnih preduzeća osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, gde najčešće nedostaje tačan opis nepokretnosti u tipskim ugovorima, opis parcela, objekat, broj stana i drugo. U takvim slučajevima ne postoje tačni rokovi koji bi mogli da budu utvrđeni radi rešavanja problematike ovakih predmeta, jer su ovo komplikovanije procedure za utvrđivanje prava vlasništva. Mnogo veću grupu nekretnina na delimično regulisanom tržištu čine stanovi u izgradnji, za koje investitori zgrade imaju samo građevinsku dozvolu, ali nemaju upotrebnu dozvolu i kod kojih nije sproveden tehnički prijem. Advokat Krunić je za portal 4zida rekao da se najveći broj transakcija delimično regulisanog tržišta nepokretnosti odigrava na primarnom tržištu, koje predstavljaju novoizgrađene nepokretnosti, nepokretnosti u izgradnji i one koje nisu nikad korišćene, odnosno kupoprodaje od investitora.

Prvi rizik kupovine ovih nekretnina je teži dolazak do stambenog kredita. Svaka banka, da bi uspostavila založno pravo na nepokretnosti, mora imati potpuno legalnu nekretninu – sa uredno izdatom građevinskom i upotrebnom dozvolom. - Poslovna banka mora biti sigurna da će investitor završiti izgradnju stana i zbog toga ne ulazi u proces odobrenja stambenih kredita ako stepen izgrađenosti zgrade nije na minimumu od 80%. Kupovina nepokretnosti u ovom sistemu, faktički nema dovoljno jaku garanciju za kupce. Svakako da niko ne može da garantuje da će investitor, koji je najčešće osnovan kao DOO, završiti zgradu ili da njegova firma neće otići u stečaj ili u novačne blokade - navodi Krunić. On ističe da kupac mora svesno da prihvati stepen tih rizika, osim ukoliko ne postoji neki drugi vid obezbeđenja od strane investitora, što je vrlo retko u praksi. To bi bila hipoteka na drugom izgrađenom stanu u vlasništvu investitora, ili lična menica investitora ili trećeg lica, koji garantuju završetak izgradnje stana/zgrade svom svojom ličnom imovinom, bankarska garancija ili slično. Krunić napominje da je vid zaštite kupca da se predugovor ili kupoprodajni ugovor moraju overiti kod javnog beležnika, a kako bi kasnije sa punovažnim pravnim osnovom, pred sudom, mogao da zaštiti svoja prava.

Na šta treba obratiti pažnju pri kupovini?

Advokat Tatjana Simović kaže za Euronews Srbija da suštinski delimično regulisano tržište ne postoji, nego postoje legalni i nelegalni objekti. Ona objašnjava da one nekretnine koje su u procesu ozakonjenja nisu legalne, s tim što u poslednje vreme neki notari overavaju i takve ugovore, ukoliko im se dostavi kompletna dokumentacija što podrazumeva da je parcela u redu, da ima kompletno sve priloženo za legalizaciju, odnosno da su uredni papiri. Tu su, dodaje, i nekretnine sa građevinskom dozvolom gde se čeka dobijanje upotrebne dozvole, odnosno tamo gde je taj proces u toku. - Sve što nije upisano u katastar je rizik, uvek izbegavam da radim takvu vrstu ugovora. Nema potrebe da kod kupovine nepokretnosti kupac ni 0,000 nešto rizikuje, ne vidim zbog čega bi. Pritom, cene nisu nešto niže nego kod legalnih nekretnina, odnosno katastarskih, ne vidim šta tu može da se dobije osim rizika - kaže Simović.

rizik kupovine

Mnogi građani koji nameravaju da reše stambeno pitanje odlučuju da kupe stan u izgradnji, a takvi ugovori se overavaju zato što postoji građevinska dozvola. Simović navodi da su najsigurnije one nekretnine u izgradnji kod investitora koji se već duže vreme bave ti poslom, odnosno kod većih investitora koji iza sebe imaju neke rezultate ili pak rade tu izgradnju iz kredita banaka. - I oni manji investitori i oni rade iz kredita banaka, ali ponekad i ne. Tamo gde postoji kredit banke, tu je ipak veća sigurnost, a kad ni banka nije dala kredit onda je to baš rizik, jer banka naravno sve to proveri, investitora i validnost, i stavi hipoteku na kraju krajeva na parcelu ili na nešto, banka se uvek štiti. Kod takvih situacija je rizik nesto manji, ali opet ostaje ona neizvesnost završetka - rekla je Simović.

Ona, međutim, navodi, da ima investitora koji neće da odstupaju od forme svojih ugovora, odnosno imaju tipske ugovore, ne žele da ubace jedan član koji se tiče penala u slučaju neispunjenja roka izgradnje. - To je, po meni, potpuno nepovoljno za kupca. Oko svake gradnje postoji neizvesnost i kašnjenja što zbog vremenskih uslova što zbog raznih uslova. Normalno je da se može desiti kašnjenje i normalno je da kupac treba da se zaštiti makar za preko tri meseca kašnjenja, makar od tog momenta da krenu penale premda neki investitori imaju neke tipske ugovore i ne žele da odstupaju od njih. Verovatno im se i može jer im ide prodaja dobro - navela je Simović.

Zašto je važna i upotrebna dozvola? Ako neko kupi stan u izgradnji ili stan koji nije upisan u katastar, to znači da taj objekat nije dobio upotrebnu dozvolu. Simović napominje da je upotrebna dozvola poslednji korak pre upisa nepokretnosti u katastar. Ona je, međutim, navela da može da se desi da neko ima građevinsku dozvolu, izgradi objekat ali nikada ne dobije upotrebnu dozvolu. - Masa je takvih objekata, zato što investitori istupe iz građevinske dozvole u smislu da od potkrovlja ili krovova ubace još po neke stanove ili mesta predviđena za lokal pretvaraju u stambene jedinice da bi bolje prošli ili prodali ili sve garaže pretvore u stambene prostore mimo projekta. Naravno da nikada ne mogu da dobiju upotrebnu dozvolu - rekla je Simović. Ona navodi da zato ne savetuje kupovinu takve nekretnine. - Zato kažem klijentu da neću da stojim iza takvih ugovora, ne savetujem kupovinu - dodala je Simović.

izvor:euronews

foto:pixabay/freepik

2024. Sva prava zadržana. Imovina.rs
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.