Rušenje istorijskih zgrada u bloku nadomak Trga Slavija, među njima i stambene zgrade Đure Bogdanića, koju je 1926. godine projektovao Milan Zloković, jedan od vodećih arhitekata srpske moderne, nije iznenadila Đorđa Mojovića, upravitelja Fondacije Milan Zloković. Jer, najznačajniji Zlokovićevi objekti, od kojih su mnogi proglašeni za spomenike kulture, devastirani su dogradnjama ili neprimerenim rekonstrukcijama, navedeno je u saopštenju Fondacije Zloković. Među njima su – „banalna dogradnja Univerzitetske dečje klinike u Beogradu, dragulja srpske moderne arhitekture, adaptacija zgrade salona i servisa ’FIAT – Jugoauto’ na Autokomandi čija su dva sastavna dela za dlaku izbegla sudbinu zgrada na Slaviji, vila ’Mozer’ u Zemunu, hotel ’Žiča’ u Mataruškoj Banji koji je dograđivan do neprepoznatljivosti, zgrade u Rankeovoj ulici u okviru celine Kotež Neimar koja takođe čeka proglašenje za spomenički status i vila „Šterić” na beogradskom Dedinju, antologijsko delo srpske zrele moderne”.
– Ta zgrada je, ubrzo po proglašenju za spomenik kulture, dobila novog vlasnika koji je zgradu rekonstruisao i proširio na način da je ona trajno izgubila sve svoje spomeničke vrednosti. Osim ovih objekata, većina drugih Zlokovićevih realizacija u Beogradu, a njih je oko 40, značajno su izmenile svoj karakter dogradnjama i adaptacijama ili su srušene – navodi ovo udruženje čija je misija da afirmiše delo i ličnost Zlokovića kao projektanta, naučnika, umetnika i pedagoga.
kuća Milana Zlokovića
Fondacija se pridružila apelima stručne javnosti da se kroz urbanu obnovu bloka na Slaviji sačuvaju i kulturno-istorijski značajni objekti, što je ta organizacija formalno predočila kroz primedbe u procesu usvajanja urbanističkog plana za taj deo grada.
– Ni apeli ni primedbe nisu bili prihvaćeni, tako da je urbanistički plan usvojen 2022. omogućio investitoru da sam odluči da li će ukloniti sve vredne objekte koji su ranije bili deo zaštićene spomeničke celine, ali ne i pojedinačni spomenici kulture. Stambena zgrada koju je projektovao Milan Zloković, iako pripada njegovom ranom opusu, primer je upliva modernih stremljenja u beogradsku sredinu. Susedna srušena zgrada češkog arhitekte Stevana Tobolara bila je vredan primer skladne i upečatljive istoricističke arhitekture – navela je Fondacija i dodala da u pohodu na nove stambene kvadrate koji će zadovoljiti tražnju za špekulativnim ulaganjem, ali ne i rešiti nečije stambene potrebe, mnoge Zlokovićeve zgrade su stradale i po svemu sudeći to će se i nastaviti jer su ustanove zaštite kulturnog nasleđa nemoćne u atmosferi dominacije partikularnih interesa.
zgrada Josipa Šojata
– Krajem tridesetih godina prošlog veka, komentarišući uređivanje centra Beograda, arhitekt Zloković je primetio kako se „interesi pojedinaca, zasnovani na neprikrivenoj građevinskoj spekulaciji, pozivaju na stečena prava, dok je naprotiv zakonodavac sa svojim zamršenim i vremenski razvučenim postupcima išao u suštini u raskorak sa vremenom, kočio umesto da unapređuje. Pojam o slobodnom raspolaganju i pitanjima privatne svojine prelazio je često u samovlašće”. Vreme se promenilo, ali ne i svest o opštem dobru – zaključuje Fondacija Milan Zloković.
zgrada Univerzitetske klinike u Tiršovoj
Ko je bio Milan Zloković (1898-1965)
Rođen u Trstu, u srpskoj pomorskoj porodici poreklom iz Boke Kotorske, Zloković, koji je posle otpočetih studija u Gracu, diplomirao arhitekturu u Beogradu a usavršavao se u Parizu, iza sebe je ostavio 170 projekata, za koje je osvojio šezdesetak nagrada i otkupa na konkursima. Njegov najplodniji stvaralači period bio je između dva svetska rata, kada mu je izvedeno 40 zgrada - privatnih kuća i vila, poslovnih i javnih zdanja. Sa arhitektama Branislavom Kojićem, Dušanom Babićem i Janom Dubovijem, 1928. godine osniva Grupu arhitekata modernog pravca.
izvor:politika/vecernje novosti
foto:fondacija milan zloković
video:n1
