Prosečna cena kvadrata stana prodatog u Ljubljani u prvoj polovini ove godine bila je oko 3.050 evra. Ovo je prvi put da je cena prešla granicu od 3.000 evra u proseku, utvrdila je kompanija za upravljanje investicijama Colliers u istraživanju slovenačkog tržišta nekretnina. Od 2017. do ove godine povećan je rast cena stanova u svim slovenačkim gradovima. U 2017. je u proseku iznosio nešto više od 2.000 evra i od tada je u stalnom porastu. U prvoj polovini ove godine kupac je u proseku plaćao više od 2.500 evra za stan u Kopru i 1.500 evra u Mariboru. U Celju preko 1.500 evra, a u Kranju oko 2.300 evra.
Iako su mnogi očekivali da će epidemija konačno zaustaviti višegodišnji rast cena nekretnina u Ljubljani, desilo se suprotno – cene u novogradnji i starogradnji u Ljubljani dostigle su rekordne nivoe. U 2016. najskuplji stan u Ljubljani koštao je 650 hiljada evra, a prošle godine najskuplji stan je koštao skoro 8 puta više – 5 miliona evra. Najočigledniji razlog za skok cena je nedostatak ponude. Stručnjaci upozoravaju da pojeftinjenja neće biti sve dok država ne interveniše na tržištu. U Sloveniji se godišnje izdaju građevinske dozvole za 3 do 4 hiljade stanova. U Ljubljani ih je deset odsto.
Među prodatim stanovima je vrlo malo novogradnja. Novo stambeno tržište predstavlja možda samo pet odsto svih godišnjih transakcija. Cene novogradnji u Ljubljani kreću se od 2.900 pa do više od 11.000 evra po m2. Ali nisu samo nove zgrade one koje diktiraju porast cena. Zbog skromne ponude novih stanova, cene polovnih naglo rastu. Pogled na tržište pokazuje da i stari stanovi dostižu sve veće cene, trenutno skoro 3.000 evra po kvadratu.
Najveći rast cena stanova beleži se u Mariboru. Prema rezultatima izveštaja Colliersa o tržištu nekretnina u Sloveniji, stanovi u Mariboru su prošle godine postali najskuplji među pet najvećih gradova, ali su istovremeno i najjeftiniji. Trend se nastavlja i ove godine. Nakon prošlogodišnjeg poskupljenja od 10 odsto, ove cene su u prvim mesecima ove godine porasle za dodatnih 10 do 15 odsto. Razlog za to je veliki nedostatak starih stanova i spora izgradnja novih. Cene luksuznih stambenih jedinica takođe su među najvišim u Sloveniji.
Veliki uticaj i na porast cena ima i porast cena građevinskog materijala koji je zabeležen u celom regionu. Za samo godinu dana određene cene materijala su porasle za 30 odsto, što će se nesumnjivo odraziti na sve veće cene stanova tokom godina. Posebnost mariborskog tržišta nekretnina su i visoke rente. Za dvosoban stan zakupnina može biti i veća od mesečne rate kredita. U Mariboru nedostaje nekoliko hiljada stanova, a u narednim godinama očekuje se izgradnja oko 2.000 stanova.
Na slovenačkom primorju očekuje se blagi pad cena. Kopar je na drugom mestu po ceni stanova, posle Ljubljane, sa prosečnom cenom od 2.536 evra po kvadratu, dok su stanovi prošle godine poskupeli za nešto manje od osam odsto. Kao i drugde u zemlji, na moru postoji veća potražnja nego ponuda. Kako objašnjavaju u konsultantskoj kući Keller Villiams slovenija potražnja za dvosobnim ili trosobnim stanovima za mlade porodice i dalje je najveća.
Zanimljiva pojava je i veliki broj prodatih nekretnina slovenačkih državljana u Hrvatskoj zbog problema pri prelsku granice koji su se intenzivirali u doba pandemije. U primorskim gradovima, u Piranu, npr. decenijama nije bilo nove gradnje. U Izoli se očekuju dva projekta, ali tek 2023. godine, a novogradnja u Kopru se ne nazire.
Luksuzne novogradnje za više od 11.000 evra po m2
U Ljubljani se gradi luksuznih novogradnji više nego ikada ranije. Među velikim projektima, izdvajaju se Šelenburg, Šumi i RB Elipse. Projekat Šelenburg, gde je već prodata najveći deo stanova, činiće palata i vila sa 125 stanova. Trenutno najskuplji raspoloživi stan je 333 m2, a cena je nešto ispod 4 miliona evra, što znači da kvadrat košta 11.670 evra. Na drugom kraju grada raste centar Šumi. Završetak hotelsko-stambene zgrade očekuje se do kraja godine, pored hotela biće 96 apartmana, od kojih je četvrtina već prodata. Cene: od 380.000 evra do milion i po, što znači da je prosečna cena kvadrata dobrih 5.000 evra. Na Roškoj cesti gradi se prva višespratnica u obliku elipse sa 65 stanova, koju su počeli sa prodajom. Prosečna cena kvadratnog metra je 4000 evra, najskuplji stan koštaće milion sto hiljada evra. U Ljubljani se gradi i nekoliko manjih luksuznih stambenih zgrada, gde se cene kvadrata kreću između 4.000 i 9.000 evra.
Privatni investitori su retki
Razlog zašto nema dovoljno nekretnina na tržištu vidi se i u tome što država sa novcem poreskih obveznika ulazi na tržište i gradi nove stanove, što veliki broj stručnjaka smatra nelogičnim . Razlog malog broja privatnih investitora vidi u činjenici da su procedure izuzetno zahtevne i da je za veće projekte potrebno ne samo nekoliko meseci, već i nekoliko godina da se dobije građevinska dozvola. Slučaj koji se pominje je naselja Nova Grbina, gde državni kapital konkuriše privatnom, jer može ubrzati procedure i tako smanjiti troškove ulaganja.
foto:pixabay.com
