Novog objekta na temeljima Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu uništene u šestoaprilskom bombardovanju Beograda 1941. godine zasad neće biti. Umesto toga, biće napravljen memorijalni park, čiju izgradnju neće finansirati Nemci nego građani Beograda. To za naš list kaže Marko Stojčić, glavni gradski urbanista.
Sređivanje tog mesta sećanja za koje je idejno rešenje obelodanjeno još pre pet godina, a započinjanje radova kao i za brojne druge gradske projekte se selilo iz godine u godinu, počeće i biće završeno sledeće godine. Nema sumnje da će ovog puta tako i biti, uverava Stojčić i dodaje da će građevinska dozvola biti spremna za dva meseca. Projektnu dokumentaciju izradio je gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture, a 60 miliona dinara bez PDV-a na koliko se procenjuje vrednost posla biće obezbeđeno narednim rebalansom budžeta o kojem će raspravljati novi skupštinski saziv Beograda. – Nadam se da će u ovoj godini biti raspisan i tender za izbor izvođača radova – dodaje gradski urbanista.
.jpeg)
Mada je izgledalo kao da će nemačka država sa pola miliona evra finansirati obnovu temelja porušenog zdanja pisane reči kada je prošlog septembra tadašnja kancelarka Angela Merkel u Palati Srbija izjavila da će njena država izdvojiti pola miliona evra za obnovu Srbije, taj novac očigledno neće ići na konto ovog gradskog projekta. Osim toga, u međuvremenu je podgrejana stara ideja da se na mestu gde su nacisti pre osam decenija zapalili lomaču knjiga bude sagrađena nova zgrada. Takvu mogućnost Stojčić ne isključuje u budućnosti uz obavezu da bude raspisan arhitektonski konkurs za novu zgradu, niti njena potencijalna izgradnja jednog dana, kaže, sada dovodi u pitanje realizaciju projekta za koji se sklapaju sve kockice.
Reč je o idejnom rešenju austrijskog arhitekte Borisa Podreke iz 2017. godine zbog kojeg je morao da se menja plan detaljne regulacije Kosančićevog venca, što je bio uslov za graditeljske intervencije između ulica Karađorđeva, Velike stepenice i Kosančićev venac kojem pripada i lokacija na kojoj je uništeno srpsko nacionalno blago. Kao što ni izmene planskog dokumenta Kosančićevog venca – najznačajnije beogradske prostorno kulturno-istorijske celine od velikog značaja – nisu išle kao po loju zbog povećanja stambenih kvadrata koji su tamo predviđeni, tako ni Podrekino idejno rešenje nije prošlo bez kritika javnosti. Najpre zbog toga što je izbegao konkurs koji je, prema tadašnjem, ali i sadašnjem planu, bio obavezan za tu lokaciju.
Šta je Podreka predvideo na temeljima Narodne biblioteke?
Prema njegovim zamislima, temelji će u celosti biti očuvani i uklopljeni u budući memorijal oivičen ulicama Kosančićev venac i Srebrenička. Njegova ideja nije bila da rekonstruiše prošlost jer, naglašavao je, istorija se mora interpretirati, a ne kopirati. Zato on „posetiocima nudi novi prostor u duhu današnjice”. – Rasturena cigla i kamen stalno će biti prisutni i sa svakim korakom koji napravimo ta tragedija koja se ovde desila bošće nam oči. Sećanje tako postaje fizički prisutno i mi ga možemo dodirnuti – na te preostale zidine možemo sesti, poljubiti ih... Ne želim da ljudi ovde plaču, nego da pamte taj kulturni zločin i pokušaj da se zatre pamet jednog naroda – govorio je Podreka svojevremeno za „Politiku”.
U spomen-park ulaziće se iz Ulice Kosančićev venac. Sa desne strane biće mala tribina, predviđena za predah učeničkih ekskurzija i turističkih tura, koje će ovde od vodiča moći da saznaju istorijat Narodne biblioteke. Na nivou iznad tribine biće crni betonski monoliti od razbacanih knjiga – groblje znanja i simbol smrti, vidljiv i onima koji prostor budu posmatrali izvan kompleksa, kroz horizontalni otvor na zidu od grubog betona. Oni će pogledom dosezati i do suprotnog kraja memorijala – cvetnog vrta, koji je za Podreku obeležje životne radosti. Šetači će se od crnih knjiga do rascvetale oaze spuštati rampom.
Kad pogled osveže raskošnim šarenilom, stepenicama će moći da se vrate na višu etažu gde je smešten mali trg. To je pjaceta, kako je arhitekta objašnjavao, između života i smrti, i ima takvu konstrukciju da izgleda kao da lebdi, iako će biti oslonjena na nosače. Taj, kako ga je Podreka nazvao, „društveni deo” memorijala sadržaće klupe, minijaturnu fontanu, a u blizini će biti i aluminijumska informativna tabla sa fotografijama.
Trodnevna lomača knjiga
Narodna biblioteka Srbije (NBS) otvorena je na Kosančićevom vencu 1925. godine, u bivšoj fabrici za proizvodnju papira i kartona Milana Vape, čuvenog industrijalca i jednog od najvećih srpskih dobrotvora. Kada je Vapa to zdanje 1921. godine prodao Kraljevini SHS objekat je bio neuslovan, ali je u međuvremenu adaptiran. U naletu nemačkih bombardera NBS je pogođena zapaljivim bombama i gorela je tri dana. Do temelja su uništeni zgrada, svi inventari i katalozi, knjižni fond od 500.000 svezaka, zbirka od 1.424 ćirilska rukopisa i povelja od 12. do 17. veka, kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, zbirke od 4.000 naslova časopisa, 1.800 naslova novina, nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige, kompletne lične biblioteke poput onih Vuka Karadžića i Đure Daničića, kao i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulturne i političke istorije Srbije i Jugoslavije. U zgradu na Vračarskom platou NBS se uselila 6. aprila 1973. godine. Prvu počasnu člansku kartu u novootvorenom zdanju dobio je nobelovac Ivo Andrić.
izvor/foto:politika.rs
