Celokupno tržište IT-a u Srbiji „boluje“ od nedostatka zaposlenih, a u gejming industriji je taj problem još izraženiji. Zbog toga što obrazovni sistem ne može da isprati promene u svetu visoke tehnologije, za ovaj posao dolaze kadrovi iz drugih neočekivanih oblasti, piše Helloworld.
Sudeći po oglasima za poslove, u obe ove visokotehnološke sfere nedostaje stručni kadar, pre svega obučen za visoke pozicije, poput seniora programera, menadžera, inženjera… Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u ovoj u industriji radi više od 100.000 zaposlenih.
Takođe, prema podacima Vojvođanskog ICT klastera, danas je 20 odsto svih studenata u Srbiji u nekoj oblasti IT, ali to nije dovoljno za potrebe tržišta čiji je rast oko deset odsto godišnje. Trenutno domaći IT ima dominantno inženjerski obrazovni profil, a u njega uplovljavaju najčešće diplomci sa beogradskih fakulteta – FON, ETF i matematičkog, novosadskih – FTN i matematičkog, kragujevačkih – FIN i FTN i niških – elektronskog i mašinskog. Tu su još i RAF, Singidunum i Metropoliten.
Menadžerka za brend i komunikacije u beogradskom Studiju Playstudios Europe Svetlana Mikić rekla je za Helloworld da u njihovoj kompaniji video igre prave i glumci, arhitekte, slikari, kuvari i teolozi. Slično tome, i IT firme sve češće zapošljavaju programere koji su nekada bili filolozi, hemičari, nastavnici, advokati i tako dalje.
Prema rečima direkora Vojvođanskog IKT klastera Milana Šolaje, koji već deceniju organizuje prekvalifikacije iz drugih profesija u IT, ovo tržište ima veliki potencijal i rastuću “žeđ” za talentima.
„Što se tiče radne snage, kako godine prolaze sve je više izražen nedostatak menadžerskih kadrova u IT kompanijama, dakle ljudi koji su specijalizovani za razne oblasti ali sa primenom u IT industriji. Jednostavno, ne postoji mnogo obrazovnih institucija koje školuju takav kadar, niti dovoljan broj takvih studenata (menadžment u IT, marketing u IT, HR u IT i slično)“, rekao je on.
Kako je dodao, kada je reč o prekvalifikacijama, mnogo je važnije sa kakvim se odnosom i navikama dolazi, nego sa kojim prethodnim obrazovanjem. „Ako kandidat želi da uči i zna da uči, neće imati problem da savlada znanja i veštine koje će mu biti potrebne na radnom mestu u IT-ju.
Kada je reč o developerima, programerima, uvek su dobrodošla znanja i veštine vezani za logiku i matematiku, ali to je samo osnova. Spremnost na stalno učenje i usavršavanje je u ovoj branši neophodno i konstantno“, kazao je Šolaja.
izvor:nova ekonomija
