Kada je 1936. godine izgrađen hotel Beograd na uglu Nemanjine ulice i Balkanske želja Vladimir Đorđevića je bila da prestonica ima prestižni hotel i da se on zove njenim imenom, da svi oni koji sa voza siđu i kroče na beogradske ulice pogledom na ovo zdanje zavole Beograd.
Kao učesnik Cerske bitke a kasnije i predsednik Udrženja industrijalaca želeo je da ostavi trag. Vladimir Đorđević bio je nemački đak, doktorirao je u Berlinu i jedan je od prvih doktora ekonomskih nauka u Srbiji. Bio je industrijalac i rentijer, rezervni potpukovnik. Učestvovao je u balkanskim i Prvom svetskom ratu, prešao preko Albanije, odlikovan je medaljama za hrabrost. Đorđevići su do okupacije imali ciglanu, pa su kupovali placeve i zidali zgrade. Osim zgrade u Balkanskoj 52, koju je Vladimir iznajmio namenski za hotel, i dve susedne zgrade, imali su i zgradu na Terazijama 14, u kojoj su živeli stanari, vilu na Dedinju i u Vrnjačkoj Banji.
Želja njegovog naslednika, koji po pradedi i nosi ime ne razlikuje se puno, on želi da ovo mesto bude okupljanje Beograđana gde će moći da se upoznaju sa duhom starog Beograda. Hotel Beograd će biti raskrsnica za sve one koji vole beograd ili tek planiraju da ga zavole. Zdanje je 1948. godine nacionalizovano i osim nekih umetničkih dela koja su nestala ništa se u objektu do danas nije promenilo. Godine 2017. hotel je restitucijom vraćen Vladimirovoj majici Jeleni Marković a zgradi koja je bila simbol grada u predratnom periodu biće vraćen stari sjaj.
Radovi bi trebalo da počnu do kraja godine a zamisao je da se okolni objekti uklope u jednu ambijentalnu celinu. Investicija je vredna minimum tri miliona evra a predviđeno trajanje radova je tri godine. S obzirom da je čitava celina oko zgrade nakon izgradnje spomenika Stefanu Nemanji kao i obnovi stare železničke stanice dobila potpuno novu dimenziju, cilj je da i sama zgrada doprinese potpuno drugačijem i lepšem izgledu ovog dela grada. Hotel je dugo bio devastiran i van upotrebe, a prema biznis planu u sklopu ovog ugostiteljskoo-hotelijerskog objekta nalaziće se kafeterija, buregdžinica, pržionica kafe, knjižara i galerija. Ovim zdanjem dugo su upravljale Železnice Srbije a nakon brojnih žalbi i konačne odluke Upravnog suda, ona je ponovo postala privatno vlasništvo.
Odbornici Skupštine grada usvojili su zahtev da se u nazivu hotela može koristiti ime Beograd. Zgrada je od njenog otvaranja uvek bila namenjena hotelijerstvu te verujemo da će kompletna rekonstrukcija i novi sjaj kojim će hotel zasijati ulepšati jednu od kulturnih celina grada.