Da biste videli reku sa Savskog keja morate da uđete na splav i popijete kafu, slikovito objašnjava višegodišnji problem sa džunglom plutajućih objekata postavljenim bez reda i pravila Veljko Popović, iz inicijative građana „Za naš kej”. Zato on, njegove kolege, ali i mnogi žitelji prestonice ne veruju da će novi pokušaj gradonačelnika Aleksandra Šapića – smanjivanje broja splavova sa 100 na 30 i licitacija vodnog zemljišta, odnosno dodela lokacija od po 700 kvadratnih metara zakazana za 21. decembar uvesti red na rekama. Argumenti kojima to potkrepljuju su sledeći: gradski oglas za zakup vodnog zemljišta u Savskim blokovima odstupa od odluke grada o plutajućim objektima, što znači da je maksimalna površina odlukom propisana na 450 kvadratnih metara oglasom povećana za 250 kvadrata, visina u oglasu nije propisana, dok je u odluci ona bila sedam metara, razmak između splavova trebalo bi da bude 20 metara, što je za pet više nego što je to odlukom bilo propisano. Inicijativa je zatražila od Sekretarijata za privredu pojašnjenje o visini plutajućih objekata koji će moći da se postave na Savi i juče su dobili odgovor u kojem je navedeno da „u zonama za koje je objavljen oglas za prikupljanje pismenih ponuda za zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini na teritoriji grada maksimalna visina plutajućeg objekta iznad površine srednje vode je deset metara”.
– Logično bi bilo da oglas o zakupu proizilazi iz odluke o plutajućim objektima. Visina od 10 metara koju možemo da očekujemo za splavove (koji mogu da budu kafe, hostel, klub, hotel) odgovara trospratnom objektu. Možda povećanje rastojanja između plutajućih objekta od 20 metara deluje kao ustupak, ali ni to nije rešenje jer se reka ponovo neće videti, a ona je javno dobro. Uređenje keja pretvoriće se u njegovu komercijalizaciju kako bi se uzelo što više para, a ne zaštitilo ono što pripada svim Beograđanima. I pri tom daje šansu čak i ljudima koji su već kršili zakon i priključivali vodu i struju za svoje objekte na divlje da učestvuju u licitaciji umesto da budu iz nje izuzeti. Nije poenta da se uzme što više para jer to nisu tržni centri – naglašava Popović.
Njega i njegove kolege brine i to što građani koji žive u novobeogradskim blokovima od 70. do 45. niko ne pita šta oni žele i što nikakva javna rasprava nije organizovana na tu temu. Godinama, kaže, trpe nesnosnu buku koja dopire iz objekata sa reke, zbog čega posebno leti nemaju sna.
– Kada pozovemo komunalnu miliciju oni nam traže da tačno navedemo splav sa kojeg dolazi preglasna muzika, što je apsurd kad se ceo kej maltene trese od buke – ističe Popović. Za razliku od njega, gradonačelnik je uveren da će problem sa splavovima rešiti jer kako je to nekoliko puta minulog meseca rekao „doneli smo odluke koje niko nikada nije pokušao da donese, ušli smo u procese u koje niko nikada nije pokušao da uđe i sprovešćemo ih sigurno”.
Oglas za prikupljanje pismenih ponuda za zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini objavljen je 25. novembra. Početna cena godišnje zakupnine je 2.300 dinara po kvadratnom metru, što znači da je za 700 kvadrata potrebno najmanje 1,6 miliona dinara, odnosno 13.644 evra. – Stari splavovi, prizemlje i krov, kojih je nekolicina, neće moći da ispune uslove i biće izbačeni iz igre – smatra Popović. Grad će biti u obavezi da obezbedi infrastrukturu za svaku od lokacija za koju je raspisan konkurs, tako da će budući zakupci pored izlicitirane zakupnine biti dužni da plaćaju račune za vodu, struju, ali i da obezbede prečišćivače za otpadne vode. Infrastruktura će, kako je juče kazao gradonačelnik, biti dovedena do sredine februara sledeće godine.
Posle izbora zakupaca, svi vlasnici plutajućih objekata koji nisu stekli uslov za zakup vodnog zemljišta imaće rok od 30 dana, precizirao je gradonačelnik Šapić, da sami sa reke uklone svoje objekte. Ukoliko oni to ne učine u tom roku, splavove će „počistiti” nadležni poput Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijske uprava za grad Beograd, Rečne policije, najavljeno je nedavno iz grada.
izvor:politika.rs
foto:vecernjenovosti.com/vreme.com
