Istorija muškaraca i žena koji prodaju nekretnine zavisi od zemlje u kojoj se bave svojim zanatima. U Sjedinjenim Državama, brokeri nekretninama počeli su da prodaju kuće oko 1900. godine, a nastavili su do danas. U zemljama poput Australije, praksa prodaje nekretnina je prisutna, ali tek nedavno su se brokeri i agenti za nekretnine počeli da formiraju zajednička udruženja. Prvi zapisi o prodaji kuća u Sjedinjenim Državama počeli su oko 1890. godine pošto je pokušaj formiranja udruženja za nekretnine propao, ali je započeo proces tako da je do 1908. osnovana Nacionalna asocijacija razmene nekretnina kako bi okupila brokere i agente. Uprkos prisustvu udruženja, do 1919. svako je sebe mogao nazvati 'posrednikom nekretnina' bez ikakve profesionalne potvrde ili licence. Nepotrebno je reći da je praksa prodaje kuća u ovoj eri bila u najboljem slučaju sumnjiva praksa jer su brokeri, poznati kao ivičnjaci, postavljali više plakata ispred kuća pokušavajući da se takmiče ostavljajući vlasnicima kuća da jednostavno izaberu jednu od mnoštva.
Tradicionalne prakse prodaje nekretnina nastale su iz ere kada su prvi agenti za nekretnine tražili dozvolu da dobiju liste za prodaju i dobiju poverenje prodavca kuće. Pojedinačni agenti su stekli ekskluzivne ugovore u velikim gradovima kao što su Čikago, Sent Luis i Baltimor, i to je omogućilo ovim agentima da postanu posrednici za prodavce i kupce kuća uključujući praksu “otvorenih” kuća koja se koriste za prodaju kuće preko 100 godina.
Kao prve koje su se tako predstavljale bile su novosagrađene kuće. U danima “otvorenih” kuća javnost je mogla da vidi nove koncepte zgrada kao što su kućna tehnologija, električno osvetljenje i raspored kuhinja. Godine 1925. National Real Estate Journal je dao ideju o predstavljanju nameštenih ili 'uređenih' domova kako bi kupcima pružili osećaj da su već kod kuće.
Tokom 1940-ih i 1950-ih, u svetu nakon Drugog svetskog rata došlo je do procvata u prodaji nekretnina jer su vojnici koji su se vraćali kući tražili novo mesto za dom i podizanje porodice. Ovo je bio prvi put da je upotrebljen termin „nekretnina“, a žene su postale prodavci nekretnina u rekordnom broju. U proteklih 70 godina prodaja kuća je u najvećem delu ostala ista a najveća prekretnica je bio internet kao način za prezentovanje, pronalaženje i zakazivanje sastanaka.
Pored pojedinačnih internet prezentacija kompanija posrednika postoji veliki broj internet portala koji pored klasičnog prezentovanja omogućavaju potencijalnim kupcima da vide nekretninu pre nego što zaista kroče u nju dajući im bolji osećaj za delove kuće na koje žele da se fokusiraju. Agenti za nekretnine su brzo usvojili ove inovacije kako bi predstavili najbolje aspekte nekretnine i poboljšali šanse za prodaju i okupili sve svoje oglase na jednom mestu.
U Srbiji radi veliki broj agencija za nekretnine što domaćih što internacionalnih kompanija a stručni ispit za licencu za agenta za nekretnine uveden je u 2014-oj godini. Jedini uslov za sve osobe koje su zainteresovane za rad u prometu nekretninama za sada je završena srednja stručna sprema, da je osoba državljanin Srbije i da poseduje ličnu kartu naše zemlje. Stručni ispit se sastoji iz dva dela, usmenog i pismenog a potrebno je znanje iz 4 oblasti: Prava u vezi sa posredovanjem u prometu i zakupu nekretnina, Menadžmenta u posredovanju prometu i zakupu nepokretnosti, Ekonomski aspekti iz oblasti prometa i zakupa nekretnina i Građevinski aspekti vezani za prostorno planiranje unutrašnjeg i spoljnog prostora.
Licence su uvedene kako bi se rad i znanje agenta podiglo na viši nivo i izbegli problemi na terenu a klijentima agencija za nekretnine pružila adekvatna usluga. Svakako potrebno je još puno truda i rada u svim segmentima društva kako bi se naše agencije približile onim u zapadnim zemljama.
