Dres kod (Dress Code), kao pravilo u poslovnom oblačenju, nekada je bio dosta striktan u određenim industrijama, a iako i dalje neke pozicije i profili zahtevaju određeni vid „specijalne odeće“, odnosno uniforme, primetno je da je nakon pandemije korona virusa zastupljen ležerniji trend i stil oblačenja. Tokom pandemije, najveći broj ljudi iz korporativnog sektora radio je od kuće. U toj opuštenoj kućnoj atmosferi, razume se, i poslovni dres kod pretrpeo je značajne promene. Setimo se samo raznih simpatičnih i duhovitih video klipova i postova koji su mnogi delili preko društvenih mreža na ovu temu.
Velike korporacije ulažu velike napore u oblikovanje dobro osmišljenog kodeksa oblačenja jer se na taj način pokazuje vrednost i profesionalizam kompanije. To ima i ozbiljan uticaj na moral i poslovno ponašanje zaposlenih zbog percepcije klijenata i ukupnog poslovnog uspeha. Ipak, proteklih godina, tradicionalna pravila i kodeksi oblačenja su se drastično izmenili i ustupili su mesto ležernijim, praktičnijim i fleksibilnijim stilovima oblačenja. Razlog ovih promena je velika želja zaposlenih da iskažu svoju individualnost, kažu stručnjaci.
Ove izmene su postignute u određenim profesijama, dok su neke poput prava i bankarstva ostali dosledni poštovanju tradicionalnih pravila oblačenja kako bi održali poverenje, sigurnost i autoritet. Pravila poslovnog odevanja se razlikuju od firme do firme, a da li u svim industrijama sada važi opušteniji stil odevanja ili postoje neka pravila i šta govori stil odevanja saradnicima, a šta klijentima Forbs je razgovarao sa HR stručnjacima i modnim stilistima.
Milena Trkulja, HR menadžer u IT industriji, kaže da dres kod dosta zavisi od kompanijske kulture, industrije i generalno poslovnog okruženja. Dodaje i da je rad od kuće takođe uticao na to kako zaposleni, ali i kompanije gledaju na ovaj segment.
„Pre 15 godina kada sam počinjala karijeru, dres kod je bio dosta striktniji, pogotovo u formalnijim industrijama kao što je na primer finansijski sektor. Postojali su jasni standardi u vezi sa oblačenjem, većina zaposlenih je radila iz kancelarija, poslovne zgrade same po sebi su nametale određena očekivanja u tom pogledu. Sa razvojem IT tržišta i ekspanzijom i sve većim brojem kompanija u ovoj industriji, ovaj trend se dosta promenio“, priča ona. Dodaje da je sama industrija u pogledu dres koda mnogo fleksibilnija, a takođe, rad od kuće je nešto što je bila praksa u IT kompanijama i pre korone.
„Casual Friday“ više ne važi samo petkom
Ipak, vidna je promena nakon pandemije u poslovnom okruženju, pored sve većeg prihvatanja rada od kuće kao standarda i u ostalim industrijama, to sa sobom nosi i drugačiji pogled na dres kod i standarde poslovnog oblačenja. Na primer, sagovornica objašnjava da je “Casual Friday“ nekada podrazumevao da možete da nosite farmerke petkom na poslu, a sada je to potpuno uobičajena praksa. IT industrija je sama po sebi takva da ne zahteva formalno oblačenje, a takođe veliki broj nametnutih pravila koja su se nekada prihvatala bez pogovora su preispitana. S tim u vezi i mnoga ranija pravila u vezi sa dres kodom su prevaziđena upravo sa razvojem IT-a. „Zlatno pravilo je ranije glasilo: ako imate direktan kontakt i sastanke sa klijentima morate striktno poštovati dres kod koji je strogo formalan. Sada čak i zaposleni na pozicijama koje podrazumevaju kontakt sa klijentima na te sastanke dolaze obučeni u “casual“ stilu. Naravno, rad od kuće je još više doprineo relaksiranju ovih pravila“, kaže Milena.
Tradicionalno, industrije kao što su bankarstvo, osiguranje, kao i pozicije gde se direktno radi sa klijentima kao što je prodaja, su se smatrale više formalne i imale su dres kod kao deo svojih formalnih procedura i zvaničnih pravilnika. Sada se i to menja. „Mislim da je sada i tu situacija prilično drugačija. Dres kod kao takav postoji, ali se dosta drugačije definiše šta je to prihvatljivo oblačenje, a sama pravila su fleksiblinija. Sam kontakt sa klijentima takođe nameće određena pravila u vezi dres koda, ali i ovo zavisi od toga kako želite da vas klijent percipira“, kaže. Ima važnijih detalja od odeće Ističe da je njeno mišljenje da su ophođenje prema klijentu, način komunikacije, maniri i profesionalizam mnogo važniji od samog oblačenja. Sam dres kod u ovom slučaju treba da prati sve ovo i da ga nadopunjuje, a ne da bude samo po sebi u fokusu i prioritet, dodaje.
„Način ophođenja, komunikacije, pristojnost i profesionalni pristup, poštovanje vremena, slušanje sagovornika, ljubaznost, fokus, transparentna i jasna komunikacija su ipak mnogo važniji od dres koda. Sve to treba da bude u fokusu, jer bilo koji način oblačenja ne može zameniti ili nadomestiti nedostatak onoga što bi mogli nazvati pravila poslovnog ponašanja, a ja bih nazvala jednostavno biti profesionalan i odgovoran prema kolegama, klijentima i poslovnim partnerima“, ističe sagovornica.
I Miloš Turinski iz Infostuda kaže da su u poslovnom svetu primećene određene promene u dres kodu nakon pojave korone. “U mnogim kompanijama, posebno onima koje su prešle na rad od kuće, primetan je opušteniji pristup odevanju. Ležerniji stil oblačenja postao je uobičajen, a neke industrije čak su prihvatile casual stil kao standard, posebno ako nema potrebe za direktnim susretima sa klijentima”, priča.
U IT sektoru, gde je rad od kuće postao pravilo, dres kod je često opušten. Mnogi zaposleni imaju slobodu da se oblače udobno, ali se očekuje profesionalnost tokom video sastanaka. Pravila se uglavnom fokusiraju na pristojnost i urednost, bez striktnih smernica o vrsti odeće.
Koje industrije drže do dres koda?
Industrije kao što su, primera radi bankarstvo, pravo ili korporativne konsultantske firme i dalje čvrsto drže do formalnog stila oblačenja. To često zavisi od vrste klijenata s kojima kompanija sarađuje. Direktan kontakt s klijentima obično zahteva formalniji izgled. I Miloš Turinski ističe da je pored stila oblačenja, važno voditi računa o opštoj urednosti, pravilima ponašanja i bontonu. Zaposleni bi trebalo da pokažu profesionalnost u svim aspektima svog izgleda i ponašanja, jer ovo često odražava i na imidž kompanije, dodaje.
„Nova realnost„
Modni bloger Marko Tadić primećuje da je pandemija „izvršila“ veliki uticaj na stil oblačenja u poslovnom svetu. „Pandemija i sve mere koje smo godinama primenjivali su značajno uticale na promenu razmišljanja o svim aspektima života, pa je i moda u poslovnom svetu pretrpela značajne korekcije. Nova realnost je donela sa sobom jedan hibridni model opuštenijeg poslovnog stila oblačenja u kompanijama. Čak i one kompanije koje preferiraju rigidan stil poslovnog odevanja su uvele posebne dane kad zaposleni mogu da se oblače po svom nahođenju. Činjenica je da ipak nijedna kompanija ne može da utiče na naš stil, na poruku koju time šaljemo i finalni pečat koji svojom pojavom dajemo. Isti je slučaj i sa kulturom odevanja koju ima svaka nacija“, kaže Marko Tadić.
Svetski trendovi i odevne kombinacije Marko putujući svetom ima priliku da uočava velike razlike među različitim narodima. „Dovoljno je da se provozate metroom u jutarnjem ili popodnevnom špicu u Berlinu, Milanu, Parizu i Londonu i videćete ogromne razlike. Razlike su uočljive kod oba pola.
Italijane i Francuze ćete uvek zateći u dobro krojenim odelima, sjajnim cipelama na vrtoglavo visokim štiklama kod žena i još boljim tašnama kod oba pola. Oni će se uvek truditi da nose firmiranu odeću svojih modnih linija, igraće se sa bojama, uklapaće naizgled nesklopivo i biće zasigurno najbolja verzija sebe“, prepričava utiske i ono što je imao prilike da vidi.
Priča i da je neizbežno da tradicionalno konzervativne Nemce zateknete u oprobanoj sivo-teget-crnoj varijanti, sa širokim krojevima ravnih linija, bez želje za isprobavanjem drugih stilova ili boja jer oni to smatraju gubitkom dragocenog vremena. Svoju poslovnu odevnu kombinaciju odela i nekih udobnih cipela „začine“ često velikim rancem koji prevazilazi planinarske.
Marko ističe da je u Londonu imao priliku da vidi mešavinu kultura, naroda, običaja, a svako je sa sobom doneo nešto specifično. „Moglo bi se reći da su oni mešavina dve prethodne krajnosti – italijansko-francuskog neprevaziđenog ukusa i nemačke ležernosti. Nisu svi Englezi obučeni u Burberry mantile, iako zaista stalno pada kiša, ne nose dobro skrojena Bondova odela (koja su uglavnom italijanskog kroja), ali se vidi da se trude da ostave utisak da prate modu“, dodaje.
Marko dodaje da je video kako izgledaju poslovni ljudi na nekim destinacijama koje smatramo egzotičnim poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Indije ili Kine. „Nije nikakva retkost i zapravo je sasvim normalno da se poslovni ljudi oblače u neku poslovnu varijantu svoje tradicionalne garderobe. Naravno postoje značajne razlike u statusu i to se može primetiti po garderobi koju nose. Takva odeća se ne smatra nimalo neprikladno u poslovnom okruženju iako su i oni dosta preuzeli zapadnjački način odevanja. Da li biste mogli da zamislite nekog obučenog u jelek, anteriju, šajkaču i opanke na našem poslovnom sastanku? Teško zamislivo, ali to je pravi pandan ovakvom oblačenju u Indiji i Emiratima“.
Čini se da se Kina u tom smislu potpuno okrenula zapadnom načinu razmišljanja i teško da ćete zateći nekog poslovnog muškarca u Tang odelu ili poslovnu ženu u Hanfu haljini na poslovnom sastanku u Pekingu ili Šangaju. Stil oblačenja ipak najviše zavisi od sektora u kojem neko radi, dodaje sagovornik.
Na primer, u marketinškim i kreativnim agencijama je prihvatljivo dodati malo boje, individualnog kreativnog stila i poigravati se sa printovima, dok se u sektoru finansija nosi konzervativna odeća uz minimalnu mogućnost odstupanja sa modnim detaljima poput satova i nakita koji se mogu koliko-toliko uskladiti sa modnim trendovima. Neke branše ipak, imaju svoje uniforme, poput lekara i nema puno prostora za eksperimentisanje.
„Tako ne možemo očekivati da zateknemo lekare i sestre u usko krojenim odelima, šarenim haljinama i visokim potpeticama na radnom mestu. Ipak, i oni imaju prava na lični pečat koji daju zanimljivom obućom ili šarenim hirurškim kapama kojim odvraćaju misli pacijenata od njihove bolesti. U takvim situacijama je najteže ostati pozitivan i zbog toga su ove sitnice koje bude optimizam neophodne pored serioznosti koju lekari moraju imati da bi im se verovalo“, dodaje sagovornik Forbes Srbija.
izvor: Jelena Andrić za Forbs Srbija
foto:Forbs Srbija
