Formiranje prvih centara za inovacije nadaleko se slavila zbog njihove sposobnosti da podstaknu kreativnost i saradnju. Međutim pokazalo se da je teško da se tačno definišu hab-ovi a ovo predstavlja problem. Ako ne možemo da koncizno definišemo šta je hub i na taj način lako shvatimo njegove primarne funkcije, onda ne možemo da procenimo performanse. Bez jasne slike nemamo stvarnu vrednost, prednosti kao i sve mogućnosti koje jedan hub pruža. Da bi pomogli centrima da se uspešno pokrenu, poboljšaju performanse i/ili ponavljaju uspeh iz godine u godinu, njihovi lideri i finansijeri moraju da razumeju šta je to što stvara vrednost. Istraživanje Univerziteta u Londonu na temu koji su uobičajeni elementi koji bi trebali da se nalaze ili obuhvataju neki hub daje 4 ključne karakteristike koje nude preko potrebnu jasnoću u deinisanju hub-ova. To su:
1. Hub-ovi grade zajednice za saradnju sa preduzetničkim pojedincima u centru.
Većina novih učesnika u centru očekuje, pre svega, da pronađu istinski osećaj zajedništva – prijatan društveni milje. Ovi novi učesnici pretpostavljaju, pomalo romantično, da će unutar zajednice hub-ova cvetati spontana deljenje ideja i resursa. Povezano očekivanje je da bi se saradnja trebala odvijati na principijelno jednakoj osnovi između autonomnih pojedinaca. Saradnici bi onda trebalo da imaju jednaku reč u formulisanju zajedničkih ciljeva i u kasnijim procesima donošenja odluka. Ipak, organizatori hub-ova očekuju da svaki član pokaže snažnu individualnu aktivnost: pretpostavljaju da dobrovoljna, samousmerena akcija pokreće društvenu dinamiku (i energiju) zajednice u celini. Ipak, neki pojedinci će se izdvojiti i njihova moć i uticaj često proizilaze iz njihovog statusa osnivača hub-a, harizme, priznate stručnosti i/ili jake pozicije, a ne iz bilo koje formalne liderske uloge. Te zato hub-ovi posmatraju individualnost, liderstvo, saradnju i učešće zajednice kao komplementarne, a ne suprotstavljene karakteristike.
2. Hub-ovi privlače različite članove sa heterogenim znanjem.
Druga karakteristika koja je identifikovana je uverenje da se među članovima „dobre stvari dešavaju kada se različiti ljudi okupljaju da sarađuju“. Članovi hub-ova pozdravljaju različitost u širem smislu (pol, klasa i etnička pripadnost), kao i u pogledu znanja i ideja koje različiti članovi zajednice unose. Bilo implicitno ili eksplicitno, hub-ovi su teritorija inovacija koja daje prioritet breitling replica kreativnim sukobima između ljudi iz različitih mreža i domena. Najčešći članovi su programeri softvera, dizajneri, marketing stručnjaci, nevladine organizacije, različite aktivističke grupe — svi oni koje donose različite perspektive i komplementarne skupove znanja. Smatra se da takvi heterogeni resursi čine pojavu novih kombinacija ideja i praksi što rezultira jedinstvenim i održivim inovacijama.
3. Hub-ovi olakšavaju kreativnost i saradnju u fizičkom i digitalnom prostoru.
Hub-ovi se obično osnivaju u velikim gradovima, unutar objekata koji dele upadljive stilske sličnosti. Enterijer tipičnih hub-ova sadrži drveni nameštaj, velike stolove, zidove od cigle, bele table, zajedničke kuhinjske prostore, kafe bar, sobe za sastanke i zajedničke prostorije za odmor i zabavu sa stolovima za bilijar i stoni fudbal. Za hub-ove, ovi izbori za lokacijski, arhitektonski i dizajn enterijera su više od pogodnosti, stila ili isplativosti same po sebi. U kontekstu urbane geografije, oni služe kao vitalni, fizički centri koji članovima daju osećaj trajnosti. A arhitektonske i dimenzije dizajna enterijera pomažu u negovanju saradnje, urbane i „užurbane“ atmosfere koja podržava interakcije licem u lice. Članovi vide da je ovakvo okruženje sastavni deo kreativnog, saradničkog rada.
4. Hub-ovi lokalizuju globalnu preduzetničku kulturu.
Članovi hub-ova sebe vide kao pripadnike izrazito globalne kulture. Njihove osnovne vrednosti su oblikovane onim što neki nazivaju „globalnim pokretom socijalnog preduzetništva“ ili „revolucijom startapova“. Čini se da ovaj osećaj zajedničkih vrednosti i svrhe služi kao vitalni motivacioni faktor za nove i postojeće članove koji žele da pripadaju „globalnoj zajednici“. Održavanje relativno homogene preduzetničke kulture takođe ima funkcionalni značaj; zajednička shvatanja, koncepti i instrumenti mogu olakšati saradnju među članovima koji se prvi put sreću, bilo u istom mestu ili na velikim geografskim udaljenostima.
Ipak, globalna preduzetnička kultura koju hub-ovi predstavljaju pretvara se u vrstu subkulture. U stvari, vrednosti i norme koje se podržavaju unutar njih, a koje podstiču članove da se ponašaju na društveno preduzetnički i inovativan način, imaju tendenciju da izgledaju nove ili čak vanzemaljske sa stanovišta okolne (dominantne) kulture. Preduzetnički prostori i kolektivi nastavljaju da se brzo šire, diverzifikujući se u različite podtipove i konfiguracije u procesu. Ovaj članak je razjasnio četiri dimenzije koncepta centra za inovacije kako bi nam omogućio da bolje shvatimo i na kraju procenimo prednosti – i neizbežna ograničenja – stvarnih hub-ova.
foto:pixabay.com
