Bila je rečno ostrvo i omiljeno mesto mnogih Beograđana. Potom je krenulo njeno nekontrolisano nasipanje. Pretvorena je u deponiju dok smeće nije počelo da se odlaže u Vinči. Osim fabrika, skladišta, šljunkara i nelegalnih objekata bila je viđena i kao adresa grada na vodi, novog stambeno-poslovnog kompleksa, a slovila je i kao potencijalno druga Ada Ciganlija. To bi Ada Huja na koncu svih ideja, megalomanskih ambicija investitora, promene namene zemljišta kroz planska dokumenta mogla i da postane – zelena oaza na svega nekoliko kilometara od centra grada. Taj prostor od oko 80 hektara između Pančevačkog mosta i špica Ade Huje biće pretvoren u park-šumu i praktično postati nastavak budućeg linijskog parka, zelenog koridora od Beton-hale do Pančevačkog mosta čija gradnja startuje za koji dan.
Umesto stambenog kompleksa zelena oaza
Da bi se sprečila urbanizacija Ade Huje, koja bi zbog zagađenog tla svakom ulagaču drastično poskupela investiciju, grad je rešio da odustane od raspisivanja urbanističko-arhitektonskog konkursa kojim bi došao do rešenja za izgradnju stambenog kompleksa i izradu novog plana detaljne regulacije.
– Odlučili smo da idemo u drugom smeru i da se taj prostor ne urbanizuje već da od njega napravimo nešto poput Ade Ciganlije. Da bi se to desilo, služba gradskog urbaniste predložila je da u izmenama Plana generalne regulacije taj deo grada bude javna zelena površina – urbane šume park. Taj planski dokument trebalo bi da bude usvojen na proleće sledeće godine – kaže za Politiku Marko Stojčić, glavni gradski urbanista. Plan generalne regulacije biće osnov i za rešavanje imovinsko-pravnih odnosa na zemljištu, ali i instrument koji će omogućiti da se uklone privremeni objekti koji se duž lokacije nalaze. To bi, očekuje Stojčić, trebalo da se desi u naredne dve godine. Ono što se neće dogoditi ni u sledećih 18 jeste izmeštanje fabrike papira „Avala Ada” jer ona na osnovu ugovora s državom, napominje gradski urbanista, toliko ostaje na sadašnjoj lokaciji.
– Ada Huja biće javna zelena površina i dobro svih Beograđana. Grad će pošumiti taj deo, izgraditi nove sportsko-rekreativne sadržaje, biće i komercijalnih kakvi postoje i na Adi Ciganliji – ističe Stojčić.
Savremena rešenja za saniranje otpada
On kao i svi ljudi koji su barem jednom kročili na Adu Huju znaju da je stanje životne sredine na tom području zabrinjavajuće. Mirijevski potok veliki je zagađivač rukavca jer je on godinama kolektor otpadnih i fekalnih voda. Na ovako loše stanje utiče i nemarnost mnogih sugrađana koji to mesto godinama koriste za istovar otpada, šuta, peska i šljunka. Da bi se taj prostor očistio, potrebno je, prema nekim ranijim procenama, blizu 20 miliona evra.
– Pokušaćemo da savremenim rešenjima saniramo nekadašnju deponiju na kojoj preovlađuje građevinski otpad. Ne tako što ćemo iskopavati smeće, nego bismo taj otpad i metan iskoristili za proizvodnju energije, a iznad deponije izgradili sportske i parkovske površine. Takvi primeri postoje u Skandinaviji i na dalekom severu Evrope. Koristili bismo i biljke koje mogu da apsorbuju ugljen-dioksid i s vremenom svojim korenom to tlo saniraju u nekoj meri – ističe Stojčić.
Sve što joj je neophodno da postane nova Ada Ciganlija, Ada Huja gotovo da ima. Nalazi se na odličnoj lokaciji, direktno je povezana sa centrom grada, izlazi na Dunav. Ima pristanište s prilazom za brodove i putnike, a staza za karting koja se tamo nalazi najveća je na Balkanu. Deca se rado igraju na Adi Huji, gde su penjalice, ljuljaške i tobogani. Prva linija metroa koja će tim područjem prolaziti u plitkom iskopu za Stojčića je još jedan benefit lokacije. – Moći će da bude aktivirana u rekreativne svrhe samo ako ima dobru vezu s javnim prevozom i zato je metro-stanica koja će se tu naći više nego opravdana. Očekujemo da s izgradnjom prve linije metroa i taj park-šuma zaživi – kaže Stojčić.
Šta Beograđani očekuju od te atraktivne lokacije. – Oni žele da to postane javna zelena oaza. Među brojnim inicijativama koje smo dobili nalazi se i ona od nevladine organizacije „Supernatural”, koja je krenula sa ozelenjavanjem Ade Huje i pošumila njen špic. Priznajem da je ideja da se taj špic proglasi javnom zelenom površinom zajednička kako bismo imali bolji kvalitet vazduha i popravili ekološku sliku grada – odgovara Stojčić.
Hoćete da kažete da to nije ustupak brojnim udruženjima građana koja su se digla na noge zbog nedostatka zelenila širom grada, pretvaranja parkova u stambene komplekse, seče šume?
– Nije. Njihove izjave su političke i nemaju veze s realnošću. Pre je bila planirana urbanizacija Ade Huje, a sadašnja garnitura vlasti rekla je da je neće biti – izričit je Stojčić.
Gradnja samo uz „Pančevac”
Deo neposredno uz Pančevački most mogao bi da bude zona gde će biti dozvoljena gradnja za koju će se raditi novi plan detaljne regulacije. To je svega 10 odsto ukupne površine koja je planirana kao park-šuma i gde je većinski vlasnik zemljišta grad, kaže Marko Stojčić. – Nije nelogično da deo uz most bude urbanizovan, ali šta će tu da se zida, ko će investirati i kada – na ta pitanja sada nemam odgovor – ističe Stojčić.
izvor:politika.rs
foto:mojaladja.com/blic.rs
