Nakon više od godinu dana “nove normalnost” sve je više reči o novim trendovima urbanog planiranja koji bi doprineli borbi sa ovom ili nekom novom pandemijom u budućnosti.
Prošireni trotoari
foto: pixabay.com
Mnogi svetski i evropski gradovi godinama naporno rade na tome da svoje ulice učine sigurnijim za pešake. Gde god postoji mogućnost ulice se ili potpuno ili u određenim delovima dana zatvaraju samo za pešake. Novi trendovi propagiraju i proširenja pešačkih staza i trotoara kako bi se dobilo na komforu i sigurnosti pešaka, posebno u gradskim jezgrima. Potreba za više prostora za pešake da šetaju, trče, voze bicikl ili skejt često je umanjena skučenošću samih ulica ali svakakako je preporuka da gde god je to moguće pešaci dobiju veći prostor.
Više zelenih i “plavih” površina
foto: pibabay.com
Pored pešačkih trotoara i ulica, naglasak je i na više zelenih i “plavih” površina. I pre karantina znalo se da su parkovi sa drvećem i vodom vitalni za fizičko i mentalno zdravlje svakog grada i mesta. Puno pažnje se poklanja parkovima i obalama reka i jezera ali je pretpostavka da će u budućnosti ta mesta postati još popularnija. Javlja se i potreba da te površine budu multifunkcionalne kako bi zadovoljile različite potrebe korisnika. Veći fokus na javno zdravlje uslovljava i potrebu za većim ulaganjima u površine koje bi pored same prijatnosti boravkka u njima imale i upotrebnu vrednost.
Fokus na čistom vazduhu
foto: pixabay.com
Kao jedna od u poslednje vreme najčešće pominjanih tema svuda a tako i u Srbiji je potreba za čistijim vazduhom kako u glavnom gradu tako i u gradovima širom zemlje. Nažalost, gradski urbanisti nisu uvek brinuli o čistom vazduhu. Svedočanstvo tome je i masovna gradnja na površinama koje su nekad bile zelenila. Takođe i podizanje koeficijenta za izgradnju učinilo je da pojedina gradska jezgra umesto porodičnih kuća dobiju višespratnice. Potreba za čistim vazduhom je osnovna životna potreba. Najveću pažnju sada a i u bliskoj budućnosti treba posvetiti unapređenju kvaliteta vazduha.
