Hiljade zaposlenih u 70 kompanija u Britaniji započelo je u ponedeljak 06.06. prvi dan četvorodnevne radne nedelje, pilot program koji je najnoviji test u višedecenijskoj potrazi za smanjenjem radnog vremena radnika. Zaposleni će u tom periodu zarađivati isti iznos plate. Šestomesečno ispitivanje organizovale su neprofitne grupe 4 Day Week Global i 4 Day Week UK Campaign, i Autonomy, organizacija koja proučava uticaj rada na dobrobit.
Istraživači na Univerzitetu Kembridž, Univerzitetu Oksford i Bostonskom koledžu proceniće njegov uticaj na produktivnost i kvalitet života i objaviće rezultate 2023. godine, navodi se u saopštenju organizatora. Program u Britaniji prati slične napore u drugim zemljama, uključujući Island, Novi Zeland, Škotsku i Sjedinjene Države, gde su kompanije prihvatile veću fleksibilnost radnog vremena jer je sve više ljudi radilo na daljinu i prilagođavalo svoje rasporede tokom pandemije. „Posle pandemije, ljudi žele ravnotežu između posla i privatnog života“, rekao je u intervjuu Džo Rajl, direktor kampanje za kampanju četvorodnevne nedelje. "Oni žele da rade manje."
Više od 3.300 radnika u bankama, marketingu, zdravstvu, finansijskim uslugama, maloprodaji, ugostiteljstvu i drugim industrijama u Britaniji učestvuje u pilotu, saopštili su organizatori. Gospodin Rajl je rekao da će podaci biti prikupljeni putem intervjua i anketa zaposlenih, kao i kroz mere koje svaka kompanija koristi da proceni svoju produktivnost.
Analiziće se kako zaposleni reaguju na dodatni slobodan dan, u smislu stresa, zadovoljstva poslom i životom, zdravlja, sna, upotrebe energije, putovanja i mnogih drugih aspekata života. U Britaniji je eksperiment počeo kada su se zaposleni vratili na posao nakon četvorodnevnog odmora u čast 70-godišnje vladavine kraljice Elizabete II.
Četvorodnevna radna nedelja je decenijama bila san. Godine 1956. tadašnji potpredsednik Ričard Nikson predvideo je takav aranžman u „ne tako dalekoj budućnosti“. Ali realnost je tokom godina nejednako primenjivana na globalnom nivou. Pojedinačne kompanije su prilagodile svoje pristupe, posebno pošto je pandemija promenila tradicionalnu kulturu rada. U Sjedinjenim Državama, neke kompanije su dozvolile zaposlenima da skrate radnu nedelju, tako što su ukidali rad petkom, radeći hibridne smene, smanjivali plate za manje sati ili postavljali sopstvene rasporede. Na Novom Zelandu, kompanija Unilever pokrenula je kraću probnu radnu nedelju 2020. Na Islandu, probni rad sa skraćenim nedeljnim radnim vremenom na 35 ili 36 sati, koji uključuje oko 2.500 državnih radnika, proširen je tokom pandemije, 86 % svih Islandskih radnika sada imaju kraće vremenske rasporede ili imaju pravo na njih.
Većina istraživanja se odvija u privatnom sektoru, ali su vlade u Škotskoj i Španiji najavile podršku, uključujući subvencije, za četvorodnevne radne nedelje. Kompanije u Irskoj i Australiji su trebale da počnu probe 1. avgusta, a Sjedinjene Države i Kanada u oktobru. Rad od kuće tokom pandemije bio je glavni faktor koji je pokretao rastući zamah za kraću radnu nedelju, i to je navelo poslodavce da shvate da mogu da veruju svojim zaposlenima.
foto:pexels.com
