Svet poslovnog prostora prolazi kroz intenzivne i brze promene, sa globalizacijom, digitalizacijom i prenosom znanja koji se stalno ubrzavaju. Ipak na promene utiče i očekivanja zaposlenih i njihovih nadređenih od svog radnog prostora.
Razvoj koji vidimo danas se suštinski ne razlikuje od onoga pre deset godina. Ali mi ih tumačimo na mnogo dublji, dalekosežniji način. Digitalizacija i mobilnost prožimaju radno mesto na način koji otvara nove dimenzije, menjajući i ubrzavajući procese dok gledamo napred u budućnost. Zato su nam potrebne kancelarije dizajnirane da obezbede održivost. Zanimljivo je da veća preduzeća trenutno uče od manjih firmi kako se to radi“, kaže Sven Bietau, izvršni direktor u CSMM-u. Sa sedištem u Nemačkoj i Austriji, CSMM već 14 godina savetuje nemačke i međunarodne firme u izboru i redizajniranju poslovnih prostora. CSMM je primetio da su manje iskusne kompanije trenutno pokretačka snaga promena, podstičući eksperimentisanje i prihvatajući da neke ideje neće uspeti. Ovde, Sven Bietau objašnjava svoju viziju radnog mesta budućnosti zasnovanu na sedam aktuelnih trendova u dizajnu kancelarijskog prostora.
Uber-trend: Individualizacija na poslu
Digitalizacija i inovativne tehnologije utabale su put životnim stilovima koji su sve više prilagođeni pojedincu. Automobili, na primer, mogu da se prilagode ličnim ukusima i potrebama, dok kupci više nisu vezani za male i velike gradove — pa čak ni za obične prodavnice. Iako bi starijim generacijama moglo biti teže da se prilagode, ljudi rođeni posle 1980. godine – takozvane generacije I i Z – su digitalni urođenici. Određene slobode uzimaju zdravo za gotovo, što zauzvrat utiče na njihova očekivanja od radnog mesta. „U prošlosti su radni prostori bili na prvom mestu, a onda bi se punili ljudima. Danas su kancelarije fokusirane na ljude i nove načine rada. To uključuje Scrum okvire i agilne radne prakse, samo dva od trendova koje trenutno usvajaju mnoge kompanije“, kaže Sven Bietau. On tvrdi da ne postoji jedan „tačan“ šablon za dizajniranje kancelarije. Umesto toga, svaki dizajn treba da se pozabavi određenim osnovama, kao što je ponuda definisanih mesta za obavljanje opštih zadataka ili stvaranje zona koje se mogu prilagoditi i fleksibilno koristiti. Era fiksnih pravila i stalnih radnih mesta za kancelarijske radnike je istorija.
Stvaranje emocionalne veze sa poslodavcima
U prošlosti, zaposlenima je često bilo svejedno gde rade. Osećaj ponosa na svoj rad i kancelariju, često se vezuje za brend kompanije. Danas su lokacija, dizajn i inventar kancelarijskih prostora centralna tačka percepcije vrednosti. „Mnogi stručnjaci smatraju da je na današnjem tržištu rada lokacija važnija od plate. Uveren sam da i jedni i drugi sada imaju tako visok prioritet za mlade profesionalce da se u toliko hvaljenom 'ratu talenata' ne može pobediti nudeći ni atraktivnu lokaciju ni pristojnu platu“, objašnjava Bietau.
Kancelarije kao prostor ličnog blagostanja
Prioriteti koji ljudi postavljaju za svoj životni prostor sve više se prenose na radno mesto. Ljudi žele da uživaju na poslu, da osete osećaj lakoće i blagostanja. Poslovni lideri koji razmišljaju unapred znaju da su kancelarije u kojima je zabavno raditi od suštinskog značaja za poboljšanje motivacije i povećanje učinka. Osnovni principi su isti kao i kod kuće; multifunkcionalni i fleksibilni dizajni omogućavaju da se čitave sobe rekonfigurišu po potrebi za niz situacija.
Kancelarija kao društveno središte
Timski rad postaje sve važniji u kancelarijskom okruženju. U takozvanom Scrum okviru, kolege rade zajedno, recimo, dve nedelje na nekom predmetu ili pitanju. Rad počinje unutar grupe udruživanjem relevantnog znanja. Zatim se obavljaju potrebni pojedinačni zadaci, praćeni diskusijom u malim timovima. Ovi timovi zatim prezentuju svoje rezultate celoj grupi. Cilj je da se ideje razviju brzo i kreativno u kratkom vremenskom roku. Različite oblasti rada su pretvorene u 'centre' koji se brzo mogu proširiti kako bi se omogućile sesije razmišljanja koje uključuju veću grupu. Mirne oblasti omogućavaju članovima tima da pobegnu od gužve i rade na fokusiran način. Saloni pružaju udobno mesto za opuštene razgovore, dok prostori za vežbanje omogućavaju članovima tima da se s vremena na vreme reše napetosti.
Kancelarija kao mesto učenja
Kako zaposleni uživaju u individualizovanijem radnom iskustvu, njihova očekivanja da će poslodavci ponuditi dalju obuku takođe rastu tokom vremena. Sven Bietau objašnjava: „Ovih dana radnici žele da prošire svoja polja stručnosti ili da nadoknade nedostatke u svojm veština. U isto vreme, sve brži tempo napretka u tehnologiji tera ih da traže obuku i obrazovanje. Poslodavci treba da stvore prostorije za ove aktivnosti i da obezbede odgovarajuću tehnologiju.
Poverenje nasuprot nadgledanja
„Da li da radim u kancelariji, u parku iza ugla, na jezeru ili za svojim stolom kod kuće?“ Još jedan trend koji dovodi do promena u kancelarijskom okruženju je to što današnji kancelarijski radnici žele da odluče gde će otvoriti svoj laptop ili telefonirati. „Osnova za uspešno sprovođenje ovih novih tokova rada i kancelarijskih prostora koji ih podržavaju je poverenje. Ovih dana vaši rezultati dokazuju da radite onako kako je potrebno, a ne količina vremena koju provodite u kancelariji“, komentariše Bietau.
foto:pixabay.com/pexel.com
