Grad Barselona počeo je da spaja svoje poznate kvartove u zelene „superblokove“, u okviru urbane transformacije koja će trajati do kraja tekuće decenije. U gradu će biti manje automobila, zagađenja, buke, a više zelenila i pešačenja. Ma koliko ova metropola prijala očima, ušima i nepcu, u Barseloni se takođe beleži i najveća gustina automobila u Evropskoj uniji – 6.000 po kvadratnom kilometru. Transport, uključujući i lučki, među je dominantnim činiocima gradskog aerozagađenja, prenosi Klima 101.
Međutim, vlasti imaju keca u rukavu pomoću kojeg nastoje da smanje hegemoniju četvorotočkaša i posledične štetne uticaje. Reč je o tzv. superblokovima. Po čemu se ovi blokovi razlikuju od onih koje viđamo po npr. Novom Beogradu, i šta ih čini toliko dobrim da su ništa manje nego „super”?
Iza pojma superblok krije se radikalna zelena transformacija katalonskog grada u cilju prijatnijeg života i borbe protiv klimatskih promena, sa održivom mobilnošću i zelenilom kao okosnicama.
Štaviše, ovako drastične promene ne zahtevaju rušenje trenutne infrastrukture i podizanje objekata od nule. Temelji su postavljeni još sredinom 19. veka kada se Barselona gradila na osnovu master-plana arhitekte Ildefonsa Serde. Tekovina tog doba je karakterističan mrežasti gradski sistem. Da bi nastali savremeni superblokovi, neophodno je samo udružiti već postojeće blokove zgrada u jednu celinu i promeniti važeća pravila. Drugim rečima, superblokovi su zapravo mini-naselja kvadratne forme dimenzija 400×400 metara, koja nastaju spajanjem devet „običnih” urbanih blokova, uključujući njihove spoljne i unutrašnje saobraćajnice. Njihova ključna specifičnost leži u smanjenom protoku saobraćaja.
Kako se sve to postiže?
U ulicama koje se nalaze unutar superblokova prioritet se daje pešacima i biciklistima, dok se za vožnju automobila izdaju posebne dozvole sa izuzetkom policije, hitne pomoći i drugih službi kojima je omogućen nesmetan pristup. Povrh toga, brzina kretanja vozila ograničena je na 10 km/h. Preusmeravanje automobila izvan superblokova rezultuje čistijim vazduhom i unapređenjem javnog zdravlja. Dodatno, saobraćajnice koje su nekada pripadale četvorotočkašima se ozelenjavaju i bivaju prenamenjene za zajedničko korišćenje lokalaca – tako se na primer u superblokovima postavljaju klupe ili oslikavaju staze za trčanje za decu.
Barselona planira ukupno 503 superbloka širom grada do 2030. To bi produžilo životni vek stanovnika, u proseku, i do dvesta dana. Prema pisanju medija, zamisao o ovakvim zelenim oazama u Barseloni pojavila se još tridesetih godina prošlog veka. Njeni rodonačelnici bili su arhitekte Hoze Luis Sert i proslavljeni Le Korbizije.
Preteča superblokova, kao i 15-minutnih gradova, jeste ideja o „komšijskim jedinicama”, odnosno modelima stanovanja koji se sastoje od nekoliko blokova, obično zatvorenih za prolazni saobraćaj. U srcu ovih naseobina, sa 5-9 hiljada ljudi, nalaze se škole, religijski objekti i centri za rekreaciju.
Uprkos tome što koncept superblokova provejava planiranjem Barselone decenijama unazad, prvi barselonski superblok završen je 1993. u istorijskom naselju El Born, u blizini katedrale Santa Maria del Mar. Od tada je širom grada niklo nekoliko ovakvih neobičnih urbanih sklopova – i superblokovi danas više nisu tek apstraktni misaoni konstrukt koji bi mogao da na različite načine obogati svakodnevicu Barselonaca, već imaju konkretne i merljive rezultate utemeljene u analizi Agencije za javno zdravlje. Otkako se Sant Antoni, pre pet godina, od klasičnog komšiluka transformisao u superblok poboljšao se kvalitet vazduha – koncentracije azot-oksida smanjile su se za 25%, a finih zagađujućih čestica PM 10 za 17%.
info:https://novaekonomija.rs/lifestyle/barselona-resava-zagadjenje-zelenim-superblokovima
foto/video:freethink.com
