Da li možete da zamislite dan bez mobilnog telefona? Da ne znate koliko je sati? Da nemate ogledalo? Ne pogledate vesti, mejlove? Ne skrolujete satima kroz društvene mreže? Dosta vam je kalupa “od 9 do 17h“, jurnjave, stresa, buke? Pokidaj kalup i živi po svojoj meri! Došlo je vreme da se uspori, a u prirodi je spas!
Ovako u najkraćem izgleda uvodna kratka priča na jednom od sajtova koji nudi takozvani glamping – ekološki koncept putovanja poznatiji i kao luksuzno kampovanje, odnosno odmor koji nudi uživanje u prirodi, a koji nije klasično kampovanje kakvo poznajemo.
Luksuzno kampovanje kao trend
Turisti se sve više odlučuju za ovakav način odmora koji podrazumeva da su smešteni u specijalnim šatorima, kućicama ili kampovima, koji su opremljeni svime što je potrebno za boravak od nekoliko dana. Primetan trend, naročito od pojave pandemije korona virusa je da usled stresnog načina života, sve češćeg burnout-a i obaveza sve više ljudi pokušava da vreme za odmor potroši tako što će pobeći u neke od mirnijih krajeva, bez buke, saobraćaja i jurnjave pa se tako i glamping “upisao” u turističku ponudu.
Upravo sa idejom da svima koji tako nastoje da provedu odmor ili nekoliko slobodnih dana osmišljen je Buzzofski koncept – kućice urađene po projektu Katarine Škrbić, montažne i prenosive koje podsećaju na moderne kamp kućice, ali ipak drugačije, urađene od ekoloških materijala. Buzzoffski je smišljenica, nastala od engleskih reči Buzz off – zbrisati, odjuriti, koja stvara sliku osobe koja je rešila da odjuri u prirodu i započne borbu protiv stresa i stagnativne rutine pod parolom „idem da se vratim (sebi)“.
Katarina Škrbić, po zanimanju arhitekta, još tokom master studija imala je ideju o ovakvoj vrsti arhitekture. Tako su se njene kućice u specijalnom rezervatu prirode Zasavica uklopile u glamping – aktivnost koja čuva okolinu jer za razliku od izgradnje hotela i hostela, koji troše mnogo energije prilikom izgradnje, glamping smeštaj se pretežno bazira na elementima iz prirode. Za ovakvim vidom odmora žude svi koji žive ubrzan moderan život u gradu i žele da se posvete sebi. Takođe, među njima je i veliki broj ljubitelja prirode. Prilikom zakazivanja boravka u ovim kućicama turistima je bitan pogled u prirodu, da imaju kupatilo sa toplom vodom, malu kuhinju, grejanje, hlađenje.
Digitalna detoksikacija – lek za moderna vremena
Gosti mogu u kutiju za digitalnu detoksikaciju da odlože svoje telefone tokom boravka kako bi se posvetili sebi ili porodici, osobi sa kojom su došli. Tu su i društvene igre, prostirke za jogu, a kako bi izbegli korišćenje telefona imaju i stari kasetofon za muziku. Ideja o Buzzoffski brendu rodila se za vreme master studija arhitekture u Milanu gde se Katarina zainteresovala za arhitekturu minimuma i problematiku projektovanja i gradnje ovakvog tipa arhitekture.
“Po završetku fakulteta, prvi susret sa radnim sistemom, “od 9 do 5” užurban život velikog grada, stres i rutina su me naveli da istupim iz kalupa i pre svega pronađem rešenje za svoj problem što je ujedno postao i glavni motiv Buzzoffski brenda, a to je da pruži lek za moderna vremena”, priča Katarina. Ističe da je zbog svakodnevnice i ubrzanog tempa potrebno da čovek uspori i da se isključi, a da je u prirodi spas. To mnogi sada uviđaju.
Iz želje za regeneracijom u prirodi na kreativan, prijemčiv i pre svega lako dostupan način, proizašao je i njen “pilot projekat”, kako ga naziva. Cela ideja o ovakvom vidu boravka u prirodi je naišla na podršku Specijalnog rezervata Zasavice gde je prva kućica i postavljena krajem marta 2021. godine. Sada u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica imaju četiri kućice, a u planu im je proširenje kapaciteta na još jednoj lokaciji početkom 2024. godine. Gosti uglavnom vole da uživaju u ispaši krava, galopu konja, da šetaju rezervatom ili se pak provozaju čamcem po bari Zasavici”.
Kućice su “off grid” što znači da nisu priključene ni na jednu mrežu, rade isključivo uz pomoć solarne energije, a umesto klasičnog toaleta u njima se nalazi kompostni, pa im nije potrebna ni septička jama. “Mozak na pašu” i “Moram da ne moram”… I nazivi kućica u Zasavici su u šaljivom duhu pa svako ime bliže opisuje kućicu, njeno okruženje i šta ona pruža gostima. Tako je tu Mirka, a gosti se odmaraju i u kućici Mozak na pašu, Moram da ne moram ili Mikrokosmos. Odmor u ovakvim delovima Srbije uglavnom traže mlađi ljudi, parovi, porodice sa malom decom koji žive u većim sredinama, sporadično i stranci. Uglavnom ostaju dva do tri dana, a najčešće u kućice dolaze tokom prolećnih dana ili u ranu jesen. Pretežno su to Beograđani, ali i Novosađani.
Daleko od gradske vreve
Sve više je onih koji tokom prazničnih dana ili odmora odlaze u ekološka naselja kako bi bili što dalje od od gradske vreve ili da se isključe iz svakodnevne rutine, stresa i buke koji prate život u velikom gradu. Biraju, recimo, Eko selo Koštunići u okolini Gornjeg Milanovca gde je sagrađen kompleks kućica od drveta. U najvećem broju odmor u ovom smeštaju traže porodice sa decom, ali ima i dosta mladih ljudi, kao i stranaca. „Čini nam se po broju ljudi koji naročito preko leta dolaze kod nas i vraćaju se ponovo da se sve više ljudi okreće ovoj vrsti turizma“, primećuje Danijela Damljanović Lazović, menadžerka ovog kompleksa smeštenog na južnoj padini planine Suvobor. Sagovornica Forbes Srbija kaže da je njen utisak da će se sve više ljudi i u budućnosti okretati ovoj vrsti odmora u prirodi i mirnijim krajevima.
Najveći broj posetilaca gravitira upravo iz većih gradova, pretežno Beograda i Novog Sada koji tokom odmora borave u vajatima, čardacima ili apartmanima u srcu sela, uglavnom tokom letnjeg perioda. Kroz Koštuniće protiče i reka Čemernica pa se posetioci tokom leta tu kupaju. Takođe veliki broj njih posećuje Muzej Živojina Mišića u kome su izloženi slike, oružje, eksponati i reljefni prikazi rasporeda armija tokom Kolubarsko-Suvoborske bitke, kao i Etno muzej. Deca uživaju u poseti Zoološkom vrtu, a svi oni koji vole da iskuse sportsko-rekreativni turistički doživljaj, odlučuju se na to da pešače, pecaju, vozei bicikl, a neretko i beru lekovito bilje.
Eko turizam zaživeo i pod Bukuljom
U Aranđelovcu, u podnožju Bukulje, pre nekoliko godina podignut je eko-hostel „Branč” koji osim porodica sa decom i kampera, u velikom broju posećuju i strani turisti, naročito oni avanturističkog duha. Sve što postoji u ovom hostelu koji se nalazi svega dva kilometra od centra Aranđelovca, napravljeno je od recikliranih materijala i u skladu sa ekološkim principima i standardima. Klupe u kafiću, kao i stolovi u hostelu, napravljeni su od paleta, ljuljaške za decu od automobilskih guma, što je posetiocima posebno interesantno. Odsedaju u dvospratnoj kući, gde često učestvuju u različitim radionicama i drugim aktivnostima.
Poznati po tim bildinzima Ideju da osnuje eko branč pokrenula je Jelena Obradović, koja je još pre 15 godina tu osnovala i Konjički klub „Aranđelovac” u koji su roditelji najpre počeli da dovode decu, kako sa smetnjama u razvoju, tako i onu koja žele da se upoznaju i bliže povežu sa životinjama. Budući da je za one iz udaljenih gradova bilo potrebno obezbediti smeštaj, kako za decu putovanje ne bi bilo iscrpljujuće i naporno, došli su na ideju da prošire smeštajne kapacitete i tako je praktično nastao eko branč. Mnogi koji posete ovo mesto zakazuju i ture jahanja u prirodi, često i „antistres ture“, zatim odu do vrha Bukulje, jezera Garaši… U konjičkom klubu i poslovni ljudi su česti gosti budući da ovaj klub organizuje i tim bildinge za kompanije i programe razvoja liderskih veština.
izvor:forbes
