Osnovana 1943. godine, IKEA je od 2008. najveći trgovac nameštajem na svetu i već godinama se svrstava među najvrednije brendove. Kompanija sada ima 446 prodajnih objekata u 59 zemalja sveta. Poslednja radnja je otvorena u Ljubljani 25 februara 2021. godine. U Beogradu prva radnja je otvorena 1991. godine ali je 1992. godine zatvorena zbog sankcija. 25 godina kasnije IKEA se vraća i 10.08.2017. otvara robnu kuću u Bubanj Potoku. U planu je otvaranje još jedne robne kuće u Beogradu kao i još po jedne u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu gde je zemljište obezbeđeno još 2013. godine. Beogradska kancelarija IKEE je regionalna kancelarija za zemalje bivše Jugoslavije i Rumunije.
Šta su temelji njenog rastućeg uspeha? I šta nova preduzeća mogu naučiti od IKEA-e?
IKEA je započela poslovanje 1943. kao kompanija za mešovite porudžbine putem pošte sa sedištem u Smalandu,u južnom delu Švedske, a naziv potiče od: Ingvar Kamprad (ime osnivača) Elmtarid (roditeljska farma) Agunnarid (rodni grad). Samo pet godina kasnije, osnivač Ingvar Kamprad prešao je na prodaju nameštaja. Čak i tada je njegova vizija bila jasna: da isporuči nameštaj modernog dizajna za što manje novca. To ga je ubrzo dovelo u sukob sa dobavljačima, pa je počeo da razmišlja da se sam bavi proizvodnjom nameštaja. Godine 1958. otvorena je prva IKEA prodavnica nameštaja u Smalandu, a pet godina kasnije prva filijala u Norveškoj, i konačno u Danskoj 1968. godine.
Postepen, ali stabilan rast koji je odgovarao Kampradovoj nezavisnoj, promišljenoj filozofiji doveo je do toga da kompanija beleži kontinuirani uspon. Kamprad je umro 2018. godine i njegovih principipa kompanija nastavlja da se pridržava i danas, pod nadzorom Kampradova dva sina. Koji su razlozi iza nezaustavljivog uspeha IKEA -e? Ima ih nekoliko:
Emocije: Poziv na ljudske potrebe
IKEA -in koncept zasnovan je na stvaranju ne samo nameštaja, već i lepog doma. Kupci mogu otkriti kako bi to moglo izgledati tokom šetnje kroz izložbeni prostor. Prava lampa i okvir za sliku koji upotpunjuju vašu spavaću sobu neki su od predloga u izložbenim salonima. Osećaj doma i bliskosti koji zrači iz izložbenih prostorija dodatno vas ohrabruje da učinite da vaš dom izgleda upravo tako. Doživljaj je upotpunjen jeftinim obrokom u restoranu i prodavnicom hrane kako biste pokupili još neke švedske specijalitete koje možete probati kod kuće. I dok je sastavljanje IKEA nameštaja često izazov i zahteva vreme, osećaj uspeha po završetku čini napor vrednim truda, a istovremeno stvara emocionalnu vezu sa komadom nameštaja koji ste sami složili.
Rast: Internacionalno od početka
Švedska kao malo tržište nudi vrlo ograničen potencijal rasta. Zato je IKEA brzo razmišljala o međunarodnoj ekspanziji. Potreba za lepim domom jednako je univerzalna kao i budžetska ograničenja. Čak se i jednostavan i minimalistički stil IKEA -e koji se nekada viđao samo u stanovima dizajnera i arhitekata, lako može uklopiti u svaku kulturu. Istovremeno, proizvodi i njihova prezentacija prilagođeni su nacionalnim preferencijama. Tako izložbeni prostori na indijskom tržištu ispunjavaju često skučene uslove velikih indijskih porodica; sklopive stolice i stolovi za brojne posetioce i mnogo raznobojnih predmeta kao dekoracija su stvari na koje se stavlja akcenat. Pošto Indija nema tradiciju “uradi sam” radnji, na raspolaganju je pomoć montažera. U restoranima skandinavske klasike nadopunjuju jela koja odgovaraju nacionalnim ukusima. Tako se svi u IKEA -i mogu osećati kao kod kuće.
Strpljenje: Planiranje je sve
Umesto da se oslanja na brz rast, IKEA se od samog početka fokusirala na intenzivno planiranje i strateško delovanje. Ovo uključuje, na primer, dubinsku analizu potreba na novim tržištima mnogo pre nego što prva prodavnica otvori svoja vrata. Kao primer se takođe može uzeti Indija. Tamo je lokalni IKEA tim obilazio brojne indijske stanove i kuće i reakcija lokalnog tržišta pomno je praćena a povratne informacije su analizirane pre početka daljih operacija. Uspeh dokazuje da je IKEA u pravu. Prodavnica u Hajderabadu otvorena je u avgustu 2018.godine na 37.000 m2 i na dan otvaranja preplavilo je 40.000 oduševljenih posetilaca, a 4 miliona je tokom prve godine krenulo u kupovinu. Strpljenje i pomno isplaniran ulazak na tržište su se isplatili.
Učenje: Korišćenje neuspeha i prepreka za poboljšanje
Uprkos pretežno pozitivnom imidžu, IKEA je bila predmet stalnih kontroverzi i kritika. Od emisije formaldehida iz nekog nameštaja 1980 -ih godina do navoda o dečijem radu u IKEA proizvodnim kompanijama pa do poslednjeg pitanja o nedostatku održivosti ili „nameštaju za jednokratnu upotrebu“. Činjenica da je IKEA brend dugoročno izašao neoštećen iz ovih skandala uglavnom je posledica generalno brzog i sveobuhvatnog odgovora kompanije. Na primer, kompanija je uvela TNS (The Natural Step) za ekološki prihvatljiviju proizvodnju, stroge zahteve za dobavljače i plastične kese za višekratnu upotrebu. IKEA takođe preduzima proaktivne korake. Među njima su i ulaganje od 2,8 milijardi dolara u infrastrukturu obnovljivih izvora energije, zajedno sa obećanjem da neće samo postati klimatski neutralni, već i klimatski pozitivni do 2030.
Ulaganje: Razmišljanje unapred
Što se tiče ekoloških pitanja, IKEA aktivno pokušava da se pozicionira umesto da čeka da se dogodi sledeći skandal. Takođe pomno prati promene u ponašanju potrošača i preduzima mere. Od 2018. godine kompanija ulaže ogromna sredstva u obezbeđivanje svoje buduće vodeće pozicije na tržištu. Uzeo se u obzir trend kupovine online i počela su ulaganja u poboljšanje usluge dostave. Umesto da gradi sve veće robne kuće izvan gradova, IKEA sada otvara sve više izložbenih prostora na centralnim gradskim lokacijama, gde kupci mogu da pregledaju proizvode i dobiju savete, pre nego što ih kasnije poruče online. Još jedno područje ulaganja je održivost, gde IKEA trenutno testira uslugu iznajmljivanja svog nameštaja na nekoliko tržišta. Ideja koja ispunjava ne samo ciljeve održivosti, već i korporativni princip ekonomije troškova.
foto:ikea.com
