Sigurni smo da ste mnogo puta čuli čuvenu rečenicu kojom se opisuje kvalitet nekretnine: „Lokacija, lokacija, lokacija.“ Ona je i uvek će biti istinita i to ne samo za prostor u kome živimo već i za prostor u kome radimo. Nova poslovna zgrada, savremene kancelarije ili teretana u okviru poslovnog prostora nisu sve što je dovoljno budućem radniku.
Prema istraživanju prosečna vožnja do posla za posao u Njujorku iznosi 57,92 minuta. To je četvrto po dužini, iza Vašingtona, San Franciska i Čikaga. Prosečni Njujorčanin troši 9 minuta duže na putovanje na posao nego prosečni Amerikanac. Kada pogledamo najrazvijenije zemlje Evropske unije ta brojka je mnogo manja i iznosi 37,5 minuta dok prosečan beograđanim u putu do posla provede nešto malo više od sat vremena.
Vreme koje zaposleni svakodnevno utroše na putovanje na posao i natrag trebalo bi zakonski uračunati u radno vreme, ocenio je Evropski sud pravde još 2015. godine Sud kaže da na taj način štiti “zdravlje i bezbednost” radnika, u skladu sa Smernicama EU o radnom vremenu.
Fizički gledano, dugo putovanje na posao korelira sa povećanim stresom, psihosomatskim poremećajima i nedostatkom sna. Društveno gledano, putovanje na posao oduzima vreme koje biste mogli provesti sa porodicom, usredsrediti se na svoje zdravlje, odspavati još nekoliko minuta ili pročitati par stranica knjige. Duga putovanja putuju do neproduktivnosti.
Tehnološke kompanije poput Apple-a, Facebook-a, Amazon-a, Google-a i Bloomberg LP-a iz Njujorka uvek su bile „remetioci“ što se tiče osluškivanja trendova budućeg rada i stvaranja prostora koji odražava ono što zaposleni trebaju kako bi bili produktivni. Razlog je taj što žele privući mlade talente i zadržati ih kako rastu. Ono što pojedinac sa dvadeset godina traži u kancelariji može se razlikovati od onoga što traži oženjeni 50-godišnjak sa decom. Ali zajedničko im je jedno: žele da budu što bliže kući i što bliže javnom prevozu, a sada, nakon pandemije, fokus je na trendu pešačenje do posla.
Tim engleskih profesora zaključio je u svom istraživanju da odlazak i dolazak na posao može uticati na tri načina: tokom putovanja, nakon njega i na duže staze. Oni koji pešače ili na posao idu biciklom zadovoljniji su od onih koji idu javnim prevozom ili kolima, gde se ipak zbog privatnosti i komocije automobil ipak bolje rangira od javnog prevoza. Takođe je uočeno da je to mnogo stresnije za žene, pogotovo povratak sa posla jer je kod njih više prisutan pritisak poslova i obaveza koji ih čekaju kod kuće. Strepnja oko trajanja puta do posla može dovesti do neraspoloženja, kašnjenja na posao, lošijeg učinka, niže tolerancije kao i anksioznosti.
Dosta često prilikom konkursa za posao činjenica o udaljenosti posla od kuće nije presudna ali svakako moramo i o tome razmišljati. Ukoliko put do posla skratimo za pola sata, to će dnevno doneti dodatnih sat vremena koje možemo iskoristiti mnogo kvalitetnije.
